ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

ЗА МОЗАК ДВА ПИЋА ДНЕВНО

Northwestern Medicine

Northwestern Medicine

Стручњаци наводе седам навика у исхрани које уништавају функције мозга.

1. Уношење превише шећера

Један од главних узрока погоршања можданих функција је стално уношење превеликих количина шећера.Рад мозга умногоме зависи од нивоа шећера у крви, пошто је глукоза ,гориво за мозак’, каже др Димитар Маринов. Он објашњава да велике количине шећера не штете директно мозгу, али изазивају лучење високих нивоа инсулина.Инсулин утиче на приступ различитих аминокиселина мозгу, тачније блокира транспорт свих аминокиселина осим триптофана. Он пролази кроз баријеру крв-мозак и трансформише се у серотонин и мелатонин, хормон спавања. Због тога вас преједање слаткишима чини поспаним”, каже др Маринов.

2. Потпуно избацивање шећера

На основу негативног утицаја уношења превише шећера на мозак, многи би могли да помисле да би његово потпуно избацивање могло да учини чуда за ментално здравље, али то није у складу са истином.Глукоза није само гориво за мозак. Она може и да сагорева кетоне. Иако многе присталице кето дијета тврде да сагоревање кетона унапређује мождане функције, то се не догађа брзо и на дневном нивоу. Уколико тело није добро прилагођено на кето исхрану, избацивање угљених хидрата може да доведе до нестабилног нивоа шец́ера у крви, па чак и епизода хипогликемије. А то може да изазове конфузију, мождану замагљеност, чак и губитак свести”, каже др Маринов.

3. Превише алкохола

Испијање више од једног до два пића дневно може негативно да утиче на способност мозга да функционише на најбољи могући начин, каже нутрициониста Мелиса Митри.Дуготрајно коришћење превише алкохола може да утиче на ниво неуротрансмитера у телу, а они су хемијски преносиоци порука помоћу којих мозак комуницира”, каже Митри.

Она додаје да чак и повремено претеривање са алкохолом може негативно да утиче на мозак.Ако већ желите да попијете алкохол, задржите се на једном пићу, односно највише на децилитар и по вина, 3,5 децилитра пива или 0,4 децилитара жестоког пића”, објашњава нутриционискиња.

4. Прескакање оброка

Мозак користи чак 20 одсто енергије тела и први је на удару ако је нема довољно, каже нутриционискиња Лиз Вјосник. Она објашњава да је оптимално, када је мождано здравље у питању, доручковати у року од сат времена после буђења, а потом јести избалансиране оброке на свака три до четири сата.

5. Обављање послова уз јело

Уколико волите да ручате за радним столом док радите, можете навести мозак да вас усмери ка преједању, кажу стручњаци.Ако нешто радите док једете, губите свест и осетљивост у вези са храном која је пред вама. Kада радите нешто друго док једете, можете изгубити осећај за ситост, али и надражај задовољства који осећамо док једемо јер је мозак оптерећен другим задацима, па може да не региструје да је особа довољно јела. Исхрана поремећена на тај начин може брзо довести до тога да се јави потреба да се нешто прегризе, па и до негативног утицаја на ниво шећера у крви, а самим тим и на рад мозга”, објашњава нутрициониста Лиз Вјосник.

6. Недовољно витамина Б12

Витамин Б12 штити нервне ћелије и подстиче производњу неуротрансмитера, каже нутриционискиња Елизабет Ворд.Симптоми недостатка витамина Б12 укључују лошу меморију, конфузију, депресију и деменцију. Нелечени недостатак витамина Б12 може довести до неповратног оштећења нервног система. Људи који уопште не једу храну животињског порекла или је једу недовољно могу лако бити подложни недостатку овог витамина, нарочито ако су старији од 50 година”, каже Ворд.

7. Исхрана богата засићеним мастима

Исхрана богата засићеним мастима најгори је непријатељ мозга, тврди др Сандра Ел Хаџ.Засићене масти могу да доведу до когнитивног пропадања, а и до погоршања стања код људи који већ имају такве проблеме. Оне могу и да буду окидач за више компликација у мозгу које се односе на унутарћелијску размену сигнала и експресију гена, што доводи до анксиозности, депресивног понашања, поремећене хомеостазе (способности оздрављења, тј, повратка у стање које је претходило неком поремећају), као и до пораста запаљенских цитокина. Тај цео пакет може довести до поремећаја менталних и когнитивних функција”, каже др Сандра Ел Хаџ, пише портал Eat this, not that, а преносиСпутњик”.

(Извор Национална географија)

О аутору

Stanko

Оставите коментар