PANDORINA KUTIJA

ZA SEKUND NANJUŠE KORONU

Ilustracija

Rezultati upravo objavljene studije, pokazuju da psi otkrivaju kovid-19 na odeći koju nose zaraženi ljudi sa prciznošću od 94,3 odsto, za razliku od brzih antigenskih testova koji imaju od 58 do 77 odsto tačnosti i u poređenju sa pi-si-ar testom koji ima 97,2 odsto.

U studiji obavljenoj u Londonu u kojoj je učestvovalo šest obučenih pasa ustanovljeno je da psi brže od pi-si-ar testa i tačnije od antigenskog brzog testa otkrivaju zaražene koronavirusom. Ispostavilo se da ljudi koji su zaraženi koronavirusom imaju specifičan miris koji dobro obučeni psi mogu da otkriju sa vrlo visokom preciznošću, poznato je da ljudi u nosu imaju oko pet miliona receptora, a psi do 300 miliona.

Doktorka Klara Gest oduvek je bila fascinirana psima i njihovom vezom sa ljudima. Po završetku studija psihologije, radila je na obuci pasa koji su bili pomoćnici gluvim osobama, gde je upoznala ženu koja je tvrdila da je njen dalmatinac otkrio da ima maligni melanom. Godine 2002. Gest se udružila sa ortopedom Džonom Čerčom kako bi istražili da li je moguće obučiti pse da razlikuju urin zdravih ljudi od onih koji imaju rak bešike. Istraživanje čiji su rezultati objavljeni u Britanskom medicinskom časopisu pokazali su da mogu.

Jedinica pasa za medicinsku dijagnostiku osnovana je 2008. godine. Ova dobrotvorna organizacija obučava pse koji njuhom mogu da otkriju promene kod ljudi sa dijabetesom tipa jedan i drugim poremećajima koji se javljaju neposredno pre pogoršanja stanja i na taj način na vreme upozore da je potrebno preduzeti medicinski tretman. Ova organizacija istražuje i sposobnosti pasa u otkrivanju raka i drugih bolesti, uključujući i Parkinsonovu bolest. Kada je krenula pandemija koronavirusa upravo je bila pri kraju studija koju su sproveli u saradnji sa Londonskom školom za higijenu i tropsku medicinu koja je pokazala da psi mogu da otkriju malariju.

Psi neće moći da zamene pi-si-ar testove, ali bi mogli da budu od velike koristi na aerodromima gde bi mnogo brže mogli da izvše pregled pristiglih putnika i utvrde koga bi trebalo podvrgnuti pi-si-ar testu ili karantinu dok se čekaju rezultati, što bi značajno smanjilo potrebu za obozbeđivanjem smeštaja za karantin i troškove pi-si-ar testiranja.

Rezultati upravo objavljene studije, pokazuju da psi otkrivaju kovid-19 na odeći koju nose zaraženi ljudi sa prciznošću od 94,3 odsto, za razliku od brzih antigenskih testova koji imaju od 58 do 77 odsto tačnosti i u poređenju sa pi-si-ar testom koji ima 97,2 odsto. Međutim, psi pobeđuju pi-si-ar testove u brzini jer dijagnozu postavljaju za manje od jedne sekunde. „To se odnosi i na asimptomatske slučajeve, kao i na ljude koji su blago zaraženi, napominje profesor Džejms Logan sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu koji je bio jedan od rukovodilaca u ovoj studiji.


Retriverka Tala

Zlatna retriverka Tala je bila najpreciznija i u 94,5 odsto slučajeva je uspevala da otkrije kovid infekciju. Ptičari, poput španijela, retrivera i labradora su posebno dobre rase pasa za otkrivanje koronavirusa. „To su psi koji apsolutno obožavaju da njuškaju i istražuju, tvrdi Gestova. „Takođe su jako pitomi i obožavaju da rade sa ljudima i na javnim mestima.

Da bi psa obučili za otkrivanje kovida-19 potrebno je osam do 10 nedelja. U ovoj studiji psi su dresirani da njuše majice, čarape i maske koje su im donirali iz nacionalne zdravstvene službe od kojih su neki imali pozitivan test na kovid. Psi neće moći da zamene pi-si-ar testove, ali bi mogli da budu od velike koristi na aerodromima gde bi mnogo brže mogli da izvše pregled pristiglih putnika i utvrde koga bi trebalo podvrgnuti pi-si-ar testu ili karantinu dok se čekaju rezultati, što bi značajno smanjilo potrebu za obozbeđivanjem smeštaja za karantin i troškove pi-si-ar testiranja.


Svaki obaveštava

Najveći izazov predstavlja obuka jer zahteva vreme i odeću koju nose zaražene i neinficirane osobe. U toku je studija koja treba da identifikuje molekule mirisa koje psi uspevaju da nanjuše, što bi omogućilo proizvodnju „pseudo mirisa koji bi se koristili u dresuri većeg broja pasa. S obzirom na to da se slični projekti izvode u mnogim zemljama, uključujući Finsku, Francusku i Liban, čini se da nije nemoguće da u budućnosti psi budu stalni „službenici“ na aerodromima.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

2 komentara

  • Imam psa. Psi obeležavaju svaki bačeni papir, svaku bačenu kesu. Znaju da to ne pripada tu i da će vetar odneti dalje. I njihov “glas će se čuti dalje”. Ali nikad, baš nikad nije obeležio bačenu masku. Treba li, mi ljudi, da osetimo barem sramotu. Za bačeni papir ili kesu. A za bačenu masku, sramota je previše blaga reč.

Ostavite komentar