ПАНДОРИНА КУТИЈА

ЗА СЕКУНД НАЊУШЕ КОРОНУ

Илустрација

Резултати управо објављене студије, показују да пси откривају ковид-19 на одећи коју носе заражени људи са прцизношћу од 94,3 одсто, за разлику од брзих антигенских тестова који имају од 58 до 77 одсто тачности и у поређењу са пи-си-ар тестом који има 97,2 одсто.

У студији обављеној у Лондону у којој је учествовало шест обучених паса установљено је да пси брже од пи-си-ар теста и тачније од антигенског брзог теста откривају заражене коронавирусом. Испоставило се да људи који су заражени коронавирусом имају специфичан мирис који добро обучени пси могу да открију са врло високом прецизношћу, познато је да људи у носу имају око пет милиона рецептора, а пси до 300 милиона.

Докторка Клара Гест одувек је била фасцинирана псима и њиховом везом са људима. По завршетку студија психологије, радила је на обуци паса који су били помоћници глувим особама, где је упознала жену која је тврдила да је њен далматинац открио да има малигни меланом. Године 2002. Гест се удружила са ортопедом Џоном Черчом како би истражили да ли је могуће обучити псе да разликују урин здравих људи од оних који имају рак бешике. Истраживање чији су резултати објављени у Британском медицинском часопису показали су да могу.

Јединица паса за медицинску дијагностику основана је 2008. године. Ова добротворна организација обучава псе који њухом могу да открију промене код људи са дијабетесом типа један и другим поремећајима који се јављају непосредно пре погоршања стања и на тај начин на време упозоре да је потребно предузети медицински третман. Ова организација истражује и способности паса у откривању рака и других болести, укључујући и Паркинсонову болест. Када је кренула пандемија коронавируса управо је била при крају студија коју су спровели у сарадњи са Лондонском школом за хигијену и тропску медицину која је показала да пси могу да открију маларију.

Пси неће моћи да замене пи-си-ар тестове, али би могли да буду од велике користи на аеродромима где би много брже могли да извше преглед пристиглих путника и утврде кога би требало подвргнути пи-си-ар тесту или карантину док се чекају резултати, што би значајно смањило потребу за обозбеђивањем смештаја за карантин и трошкове пи-си-ар тестирања.

Резултати управо објављене студије, показују да пси откривају ковид-19 на одећи коју носе заражени људи са прцизношћу од 94,3 одсто, за разлику од брзих антигенских тестова који имају од 58 до 77 одсто тачности и у поређењу са пи-си-ар тестом који има 97,2 одсто. Међутим, пси побеђују пи-си-ар тестове у брзини јер дијагнозу постављају за мање од једне секунде. „То се односи и на асимптоматске случајеве, као и на људе који су благо заражени, напомиње професор Џејмс Логан са Лондонске школе за хигијену и тропску медицину који је био један од руководилаца у овој студији.


Ретриверка Тала

Златна ретриверка Тала је била најпрецизнија и у 94,5 одсто случајева је успевала да открије ковид инфекцију. Птичари, попут шпанијела, ретривера и лабрадора су посебно добре расе паса за откривање коронавируса. „То су пси који апсолутно обожавају да њушкају и истражују, тврди Гестова. „Такође су јако питоми и обожавају да раде са људима и на јавним местима.

Да би пса обучили за откривање ковида-19 потребно је осам до 10 недеља. У овој студији пси су дресирани да њуше мајице, чарапе и маске које су им донирали из националне здравствене службе од којих су неки имали позитиван тест на ковид. Пси неће моћи да замене пи-си-ар тестове, али би могли да буду од велике користи на аеродромима где би много брже могли да извше преглед пристиглих путника и утврде кога би требало подвргнути пи-си-ар тесту или карантину док се чекају резултати, што би значајно смањило потребу за обозбеђивањем смештаја за карантин и трошкове пи-си-ар тестирања.


Сваки обавештава

Највећи изазов представља обука јер захтева време и одећу коју носе заражене и неинфициране особе. У току је студија која треба да идентификује молекуле мириса које пси успевају да нањуше, што би омогућило производњу „псеудо мириса који би се користили у дресури већег броја паса. С обзиром на то да се слични пројекти изводе у многим земљама, укључујући Финску, Француску и Либан, чини се да није немогуће да у будућности пси буду стални „службеници“ на аеродромима.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

2 коментара

  • Imam psa. Psi obeležavaju svaki bačeni papir, svaku bačenu kesu. Znaju da to ne pripada tu i da će vetar odneti dalje. I njihov “glas će se čuti dalje”. Ali nikad, baš nikad nije obeležio bačenu masku. Treba li, mi ljudi, da osetimo barem sramotu. Za bačeni papir ili kesu. A za bačenu masku, sramota je previše blaga reč.

Оставите коментар