MEĐU IZMEĐU

ZA TELESKOPE I LASERE

Sputnik/Igor Zarembo

Sputnik/Igor Zarembo

Istraživači sa Uralskog federalnog univerziteta (UrFU) koji se nalazi u Jekaterinburgu napravili su optičko vlakno sposobno da radi u okruženjima sa ultravisokim nivoom zračenja.

To mu omogućava da se koristi u tradicionalnoj elektronici, ali i u svemiru, kao i u nuklearnim objektima i hirurgiji. Kako se predviđa, takvo optičko vlakno će biti veoma traženo u svemirskim projektima, pošto se može koristiti za stvaranje uređaja sa zaštitom od jakog jonizujućeg kosmičkog zračenja. Štaviše, optičko vlakno razvijeno na Uralskom federalnom univerzitetu takođe može da se integriše u infracrvene svemirske teleskope, što će omogućiti zamenu masivnih ogledala i sočiva – koji primaju i emituju zračenje od svemirskih objekata. Naučnici pretpostavljaju da će životni vek takvog optičkog vlakna biti duži od radnog veka samih teleskopa. Ministarstvo nauke i visokog obrazovanja Rusije je za Sputnjik objasnilo da su ova nova optička vlakna nastala korišćenjem AgBr-AgI srebrnog bromida i jodida monokristala, do kojih su došli naučnici UrFU.

Istraživači, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Optical Materials, naveli su da su primenili kompjuterski model pomoću kojeg su uspeli da odrede optimalne uslove za proizvodnju homogenih infracrvenih optičkih vlakana, sa jedinstvenim karakteristikama. Kada su svoju zamisao sproveli u praksi, eksperiment je potvrdio validnost rezultata. „Koristili smo monokristale sistema Ag-Br-AgI za kreiranje optičkih vlakana sa najširim opsegom infracrvenog prenosa: od 3 do 25 mikrona. Transparentnost vlakana dostiže 70-75 odsto, što odgovara teoretski mogućim vrednostima za kristale sistema AgBr-AgI. Istovremeno, optički gubici vlakana dostižu izuzetno niske vrednosti”, objasnila je Anastasija Južakova, istraživač Laboratorije za tehnologiju vlakana i fotoniku UrFU.

Glavni istraživač studije Lija Žukova naglasila je da ova optička vlakna mogu biti korisna u različitim oblastima, uključujući i medicinu. „Ovo otvara perspektivu korišćenja svetlosnih vodiča napravljenih od dobijenih vlakana u uslovima intenzivnog jonizujućeg zračenja. To jest, ne samo u tradicionalnoj oblasti optoelektronike, već i u laserskoj hirurgiji, endoskopskoj i dijagnostičkoj medicini, u određivanju sastava opasnog nuklearnog otpada u svemiru”, zaključila je profesor Katedre za fizičku i koloidnu hemiju UrFU.

(Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar