Uprkos poboljšanom kvalitetu vazduha zbog epidemioloških mera, zagađenje je izazvalo oko 160.000 preuranjenih smrti u pet najnaseljenijih gradova sveta, objavili su naučnici pozivajući vlade da odbace fosilna goriva i ulože u razvoj čiste energije.
Prema izveštaju nevladine organizacije za zaštitu okoline Greenpeace Southeast Asia najpogođeniji je Nju Delhi, najzagađeniji glavni grad na svetu, u kojem je 54.000 smrti prošle godine bilo rezultat opasnih čestica PM2,5.U Tokiju je prerano zbog zagađenja umrlo 40.000 ljudi, a slede Šangaj, Sao Paulo i Meksiko siti, prema izveštaju koji je proučavao uticaj mikroskopskih čestica PM2,5 koje su rezultat sagorevanja fosilnih goriva.Ekonomski gubici koji su rezultat zagađenja procenjuju se na 85 milijarda dolara u tim gradovima.
„Kada vlade odaberu ugalj, naftu i gas umesto čiste energije, naše zdravlje plaća cenu”, kaže Avinaš Čanhal, aktivista Greenpeace. „Nekoliko meseci ograničenja nije načelo dugoročne proseke zagađenja vazduha kojima su ljudi izloženi”, kaže naučnik Ajdan Farou iz istraživačkog laboratorija Grenpeace na britanskom univerzitetu Exeter. „Pomalo je šokantno videti koliko je bilo preokreta i svejedno imamo još posla na poboljšanju kvaliteta vazduha”, kazao je za Thomson Reuters Foundation.
Čestice PM2,5 smatraju se najopasnijima po zdravlje jer oštećuju srce i pluća te povećavaju rizike za teške oblike astme. Neka su istraživanja povezala te čestice i s većim rizikom od smrti od kovida-19. Zagađenje vazduha najveći je pojedinačni faktor u okolini koji globalno ugrožava ljudsko zdravlje i godišnje ubija sedam miliona ljudi, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Prema SZO, 90 posto osoba udiše zagađeni vazduh, što je povezano s moždanim udarima, rakom pluća i srčanim bolestima i sad je izjednačen s uživanjem duvana, upozoravaju zdravstveni stručnjaci.
Naučnici su koristili kompjuterske modele koji procenjuju uticaj čestica PM2,5 na zdravlje na osnovu podataka o kvalitetu vazduha tehnološke kompanije za merenje kvaliteta vazduha IQAir naučnih modela procene rizika, te podataka o zdravlju stanovništva za 28 gradova.Model su osmislili Greenpeace, IQAir i Centar za istraživanja energije i čistog vazduha.Mere ograničenja uvedene u okviru borbe protiv epidemije koronavirusa ispraznile su ulice i izazvala prekid rada industrija koje zagađuje te privremeno očistile vazduh iznad velikih gradova.
Problem zagađenja najviše pogađa azijske gradove zbog saobraćaja, termoelektrana na ugalj, građevinskog sektora, krčenja šuma i spaljivanja biljnog materijala, loženja drva i otpada.Nju Delhi, na primer, prošao je dramatičan preobražaj tokom prošle godine kad su stanovnici u vreme mera ograničenja mogli uživati u azurnom nebu i čistom vazduhu.Naučnici smatraju da su mere ograničenja protiv koronavirusa morale da rezultuju smanjenim brojem umrlih od zagađenja.Greenpeace poziva vlade da ulože u obnovljive izvore energije.„Da bismo zaista očistili vazduh, vlade moraju prestati graditi nove termoelektrane na ugalj, rashodovati postojeće termoelektrane, uložiti u čistu energiju poput vetra i sunca”, kazao je glavni naučnik organizacije Farrow za agenciju AFP.
(Izvor N1)
