MEĐU IZMEĐU

ZAMENIĆE NAS MAŠINE

Martin Ris (Jutjub)

Martin Ris (Jutjub)

Njihova vladavina bi, potom, mogla da se nastavi milijardama narednih godina, smatra ser Martin Ris s Kembridža.

Mnogi naučnici su upozoravali na potencijalnu pretnju koju može da predstavlja razvoj veštačke inteligencije, kao i na mogući trenutak, koji smo do sada viđali samo u filmovima, kada se ljudi nađu na putu njenog daljeg razvoja.

Britanski kraljevski astronom, kosmolog i profesor Univerziteta Kembridž ser Martin Ris uveren je da će mašine, u nekom budućem trenutku u potpunosti zameniti ljude.

Ljudi predstavljaju samo
prelazno razdoblje od prvih
organizama do posthumanog doba.

Ris tvrdi da bi roboti kroz nekoliko stotina godina mogli da povedu svoju pobunu koja bi, u krajnjem ishodu, mogla da dovede do „ smene” čovečanstva na našoj planeti. Njihova vladavina bi, potom, mogla da se nastavi milijardama narednih godina.

Profesor Ris smatra da ljudi predstavljaju samo prelazno razdoblje od prvih organizama, čiji su prvi tragovi postojanja na Zemlju locirani u razdoblje oko 3,7 milijardi godina unazad, do ere mašina i budućnosti posle ljudi – odnosno posthumanog doba.

Mašine bi, potom, mogle da žive i da se dalje razvijaju milijardama narednih godina. Tome bi najviše mogla da pogoduje činjenica da mašine neće ni na koji način biti sputane potrebom za planetama i njihovim atmosferama.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko Stojiljković

1 komentar

  • Čovek veći od Boga ili evolucije. Svejedno kako gledamo na to. Čovek, u smislu kako je opisan u ovom tekstu, ne bi bio prelazno razdoblje zato što bi on SVESNO napravio mašine neopisivo sposobnije od njega!!! Dakle veći je i od Boga i od evolucije. Ali mašina, kao i svaka mašina, može da se ugasi bez ikakvih posledica po nju, i da se opet upali. A šta bi radile te mašine? Pravile sebi donji veš, mondenske šešire ili bi “samo mislile”? O čemu kad im ništa ne treba? Čak im nije problem da se isključe. I da se potom ne uključe. Nikakav problem. Nisu žive i ništa im ne treba. Osim izvora energije, ali samo kada rade. A ako stvarno mogu da misle, eto, zadajmo im zadatak da izračunaju:
    – Da koriste proizvoljne vrednosti (brojevima iskazana događanja) i proizvoljne računske operacije (međudejstvo tih događanja), bez uticaja čoveka na taj izbor, i neka stanu kad dođu do rešenja. Ako bi ikad stale, čovek bi zasigurno uvek mogao da im postavi pitanje: A zašto nisu uzeli u obzir barem još jedno međudejstvo?

    To je pitanje koje je čovek u stanju da sebi iznova i iznova postavlja i da traži nove odgovore.

Ostavite komentar