Tableta koja zapravo nije lek, zahvaljujući nekim čudnim medicinskim mehanizmima to postaje.
Placebo je jedna od najvećih naučnih misterija. Tableta koja zapravo nije lek, zahvaljujući nekim čudnim medicinskim mehanizmima to postaje. Postojanje placebo efekta više niko ne osporava, ali samo zato što povremeno donosi neočekivane ishode, ne znači da treba precenjivati njegovu moć, upozoravaju stručnjaci.Zapažanja o placebo efektu mogu se pratiti do 18. veka, a ugled placeba je od tada rastao – ideja da inertni, lažni tretman, koji pacijent nesvesno uzima, ponekad može pružiti terapeutske efekte poput pravih lekova.
Ta reputacija je uglavnom potkopana, kažu profesor Kris Maher i njegove kolege sa Univerziteta u Sidneju, napominjući da ako pomno proučimo veći deo dokaza, placebo ima efekta u vrlo skromnom rasponu slučajeva, pa čak i onda samo u manjini.„U jednom istraživanju su razmotrena 234 slučaja i zaključeno je da, generalno, placebo ne proizvodi neke velike zdravstvene koristi, osim nekih manjih i prilično nedoslednih efekata na stanje pacijenata koje su oni sami prijavljivali, poput manjeg intenziteta bola ili izostanka mučnine”, objašnjavaju istraživači.
Ne zastupaju svi ovo gledište.U poslednje vreme, pojedini stručnjaci predlažu da bi vredelo istražiti mogućnosti placebo efekta u medicinskoj terapiji, tako što bi se računalo na njegov efekat u kliničkoj praksi.Međutim, profesor Maher i njegove kolege upozoravaju da brojni eksperimenti koji su ispitivali placebo efekat imaju značajna ograničenja koja treba imati na umu – poput veoma malog broja ispitanika u uzorku, ili imaju manjkavosti u postupku istraživanja koji ne daju jake dokaze ili mogućnosti praktične primene.
Na primer, u pojedinim istraživanjima pacijenti su više puta pripremani na efikasnost placeba tokom dužeg vremenskog perioda, što ne bi bilo izvodljivo tokom tipičnog kratkog trajanja kliničkog tretmana.Niko ne spori da placebo efekat nije nešto što se može registrovati, ali sve dok postoje čvrsti dokazi koji govore drugačije, placebo ne bi smeo da ima mesta u kliničkoj praksi, smatraju autori okupljeni oko profesora Mahera.
Placebo je i dalje važan za klinička ispitivanja jer nam pomaže da uvidimo zablude i, samim tim, izbegnemo pogrešne zaključke.„Ukoliko nasumično računamo na njega, placebo će dati veoma male efekte na zdravlje pacijenta u odnosu na pravi tretman. Zato bi bilo bolje osloniti se na tretmane za koje imamo neoborive dokaze o njihovoj delotvornosti”, zaključuju istraživači sa Univerziteta u Sidneju.
(Iѕvor RTS)
