Naučnici nisu dali vode paradajzu i duvanu i seckali su ih. A onda su snimili neobične zvuke.
Izgleda da biljke vrište od bola ako ih povredite. Možda se ne glasaju na isti način kao ljudi, ali definitivno pod stresom emituju zvukove koji na ultrazvučnim frekvencijama (koje mi ne čujemo) zvuče kao pucketanje. Na taj način, smatraju naučnici, verovatno okolini šalju poruke o mogućoj pretnji. „Čak i u potpuno tihom polju postoje zvukovi koje mi ne čujemo, a oni nose određene informacije. Neke životinje mogu čuti te zvuke, pa se možda tamo zbiva velika akustična interakcija”, objasnila je evoluciona biološkinja Lilah Hadani sa Univerziteta Tel Aviv u Izraelu. „Biljke sve vreme razmjenjuju informacije sa insektima i drugim životinjama, a mnogi od tih organizama komuniciraju putem zvuka, tako da bi bilo vrlo čudno da ga biljke uopšte ne koriste.”
Ne zna se vrište li biljke i kada naiđu na neke druge opasnosti. Patogeni, izlaganje ultraljubičastom zračenju, ekstremne temperature i drugi nepovoljni uslovi mogu podstaći biljke da počnu pucketati poput plastične folije s mehurićima.
Snimali paradajz i duvan
Naime, kada su biljke pod stresom, nisu pasivne kao što mnogi pretpostavljaju. One prolaze kroz prilično dramatične promene, od kojih je jedna od najvidljivijih (barem nama ljudima) ispuštanje prilično snažnih aroma. Takođe mogu promeniti svoju boju i oblik. Ove promene mogu signalizirati opasnost drugim biljkama u blizini, koje onda angažuju obrambene mehanizme, ili privući životinje da bi se one pozabavile štetočinama koje bi mogle naštetiti biljci, piše Science Alert..
No, do sada nije bilo sasvim istraženo emituju li biljke druge vrste signala – poput zvuka. Pre nekoliko godina Hadani i kolege otkrili su da biljke mogu detektovati zvuk. Stoga je logično sledeće pitanje bilo mogu li ga i proizvoditi. Da bi to otkrili, snimali su paradajz i duvan u različitim uslovima. Prvo su evidentirali biljke koje nisu pod stresom da bi dobili osnovnu vrednost. Zatim su snimali biljke koje su bile dehidrirane i one kojima su odrezali stabljiku. To su najpre beležili u zvučno izolovanoj akustičnoj komori, a zatim u okruženju staklenika.
U proseku 40 klikova na sat
Nakon toga su pomoću računarskog algoritma beležili razlike između zvukova koje proizvode biljke što nisu u stresu, kojima su odrezali stabljiku i bile su dehidrirane. Naime, zvuci koje biljke emituju nalik su pucketanju ili škljocanju, samo se sve to zbiva na frekvenciji previsokoj da bi je ljudi mogli razaznati.
Biljke koje nisu pod stresom uošte ne proizvode mnogo buke, samo se druže u tišini i odmaraju. Nasuprot tome, one pod stresom ispuštaju u proseku oko 40 klikova na sat, zavisno od vrste. A biljke lišene vode kao da snimaju pesmu u studiju. Škljocaju sve češće i pre nego što se pokažu prvi vidljivi znakovi dehidracije, što dodatno eskalira kako se suše. A zatim se polako stišavaju kad počnu venuti.
Algoritam je uspeo da razlikuje te zvuke, kao i vrste biljaka koje ih emituju. I ne radi se samo o paradajzu i duvanu. Tim istraživača je kasnije testirao razne biljke i otkrio da je oglašavanje poprilično uobičajena biljna aktivnost. Naime, zabeležili su zvukove kod pšenice, kukuruza, grožđa i kaktusa. Kako biljke proizvode zvuke i za koga?
No, postoje još neke nepoznanice. Na primer, nije jasno kako tačno proizvode te zvukove. U nekim prethodnim istraživanjima je otkriveno da dehidrirane biljke prolaze kroz proces kavitacije, pri kojem se u stabljici formiraju mehurići vazduha i one se šire i skupljaju – što bi moglo stvarati zvuk koji sliči pucketanju. Ne zna se vrište li biljke i kada naiđu na neke druge opasnosti. Patogeni, izlaganje ultraljubičastom zračenju, ekstremne temperature i drugi nepovoljni uslovi, takođe, mogu podstaći biljke da počnu pucketati poput plastične folije s mehurićima.
„Kada znamo da biljke ispuštaju zvuke, sledeće pitanje jeste: ko bi ih mogao čuti? Trenutno istražujemo reakcije drugih organizama, kako životinja tako i biljaka, na ove zvukove i našu sposobnost da ih identifikujemo i interpretiramo u potpuno prirodnim okruženjima”, zaključila je Lilah Hadani. Istraživanje pod imenom Sounds emitted by plants under stress are airborne and informativeobjavljeno je u časopisu Cell.
(Indeks)
