Šta je dovelo do njegovog nastanka? Naučnici misle da su otkrili odgovor.
Usporavanjem rotacije, dani su postali duži, površina je primala više sunčevih zraka, a to je uticalo na razvoj plavo-zelene alge (cijanobakterije) i njenu sposobnost stvaranja kiseonika.U proteklih 4,5 milijarde godina (koja godina više ili manje), Zemljina se rotacija usporava, što je rezultiralo dužim danima, ali i brojnim promenama.Usporavanje se nastavlja, iako to obični ljudi zapravo ne primećuju.
No, naučnici budno prate šta se događa s našom planetom, a u studiji koja je nedavno objavljena, istakli su da je usporavanje rotacije zapravo bilo ključno za nastanak života na Zemlji. Oni procenjuju da se dan produžuje za 1,8 milisekundi svakog stoleća. To bi značilo da su na početku njene istorije bili dugački šest sati. Pre otprilike 1,4 milijarde godina već su se povećali na 18 sati.Kako ističu, usporavanjem rotacije Zemljina površina je primala više sunčevih zraka, a to je uticalo na razvoj plavo-zelene alge (cyanobacteria) i njenu sposobnost stvaranja kiseonika.
Naime, ova bakterija se pojavila pre otprilike 2,4 milijarde godina, i od tada uporno stvara nove količine kiseonika i održava atmosferu, a time život na Zemlji.Zašto se pojavila tada, a ne ranije? Naučnici misle da su otkrili pravi razlog. Proučavali su jezero Hjuron u saveznoj državi Mičigen i na njegovom dnuotkrili mikrobe slične cijanobakterijama koje su odgovorne za stvaranje kiseonika na Zemlji.Praćenjem ovih ljubičastih cijanobakterija, otkrili su kako se one zapravo bore za prevlast s belim mikrobima koji prerađuju (metabolizam) sumpor. Tokom noći beli mikrobi dolaze na površinu dna jezera i konzumiraju sumpor. S dolaskom sunca, oni se povlače u dubinu, a ljubičaste cijanobakterije kreću u akciju.
Međutim, otkrili su da ljubičaste cijanobakterije baš nisu aktivne rano ujutro, već im treba vremena da se pokrenu. Upravo bi to moglo biti ključno u otkrivanju zašto se kiseonik na Zemlji pojavio s cijanobakterijama pre 2,4 milijarde godina, a ne ranije. Odnosno, pojavile su se kad je dan na Zemlji postao dovoljno dugačak da mogu obraditi molekule i proizvesti kiseonik.Moguće je da je slično nadmetanje među mikrobima pridonelo odgađanju proizvodnje kiseonika u ranoj fazi Zemlje, smatra koautorica studije Džudit Klat.
Trajno je pitanje vezano uz Zemlju – kako je naša planeta dobila svoju atmosferu bogatu kiseonikom i koji su činioci pokrenuli stvaranje tog kiseonika, istakao je mikrobiolog sa Univerziteta Mičigen i koautor studije, Gregori Dik. Naše istraživanje sugeriše da je brzina kojom se Zemlja vrti, u prevodu dužina dana, mogla imati važan uticaj na njenu oksigenizaciju.Pokazali smo da postoji temeljna veza između dužine dana i koliko kiseonika mogu proizvoditi mikrobi u našem tlu. To je prilično uzbudljivo, istakao je Arjun Čeni, naučnik iz Centra za tropska morska istraživanja u Lajbnicu, koji je sarađivao na izradi studije.
(Izvor Zimo)
