MEĐU IZMEĐU

ZEMLJA BILA K’O VENERA

Ilustracija

Nekada je Zemljina atmosfera bila kao na Veneri, utvrdili naučnici

Naučnici su laserom rastopili kamenje i otkrili da je rana atmosfera naše planete bila toksična kao i ona koju danas ima Venera, jer su okeani magme u ranom razvoju Zemlje ispuštali otrovne gasove u atmosferu. Prema naučnicima, objekat veličine Marsa verovatno se sručio na mladu Zemlju i taj udar je proizveo dovoljno energije da se istopi čitav prvi Zemljin omotač – sloj između jezgra i kore – i pretvori se u magmu.

Ovaj izuzetno buran događaj uništio je veći deo atmosvere i zamenio ga novim u kome su dominirali ugljen-dioksid i malo azota – slično sastavu atmosfere koji ima Venera danas, i sličnu Marsovoj. Ovi nalazi potiču iz naučne studije koju je sproveo Paolo Sozi i njegov tim sa švajcarskog Univerziteta u Cirihu, a koji je objavljen u časopisu Science Advances pod nazivom „Okeani magme na Zemlji i njena rana atmosfera nalik Venerinoj, prenosi Russia Today. Da bi otkrili karakter atmosfere rane Zemlje, tim je pokušao da rekonstruiše tadašnje uslove tako što je mali komad stene stavio po mlaz gasa i rastopio ga laserom na temperaturi od 1.900 stepeni Celzijusa.


Rastopljene stene

„Ovaj mali rastopljeni kamen na skoro 2.000 stepeni je neka vrsta minijaturne Zemlje u njenom tečnom stanju, objašnjava Sozi. Korišćenjem različitih gasova u mlazu koje su raspršili preko dela rastopljene stene, israživači su uspeli da rekonstruišu različite atmosferske uslove koji su im omogućili da utvrde koji od njih najviše odgovaraju uzorcima Zemljinog omotača i geološkim tragovima. Tako su došli do zaključka, da kada bi se atvosfera oslobođena iz ranog Zemljinog okeana magme ohladila, „podsećala bi na onu koja vlada na Veneri danas. To, kako navode naučnici, ukazuje da sadašnje razlike između atmosfere Zemlje i Venere, u stvari odražavaju događaje nakon formiranja dve planete.

Pošto je naša planeta dovoljno velika, njena sila gravitacije uspeva da održi atmosferu na mestu, za razliku od Marsa, a i položaj koji Zemlja ima u Sunčevom sistemu, takođe je čini dovoljno hladnom u poređenju s Venerom, drugom planetom od Sunca. To znači da, za razliku od Venere, voda ostaje u tečnom stanju na površini Zemlje i može da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere da bi sprečila pregrevanje planete – i što je još važnije – stvorila i održala uslove neophodne za održanje života.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar