Veliko iznenađenje za naučnike u samom središtu naše planete.
Unutrašnje jezgro Zemlje nije čvrsto, tvrde naučnici u novoj studiji. Ovaj iznenađujući rezultat dobili su na osnovu podataka dobijenih proučavanjem zemljotresnih talasa.Unutrašnje jezgro igra veoma važnu ulogu u održavanju života na planeti jer pokreće dinamičke procese što stvaraju Zemljino magnetno polje, koje nas štiti od štetne radijacije.O njegovom nastanku se malo zna i ono nije dovoljno proučeno, te je predmet stalnih naučnih radova. Jedan od njih objavljenje nedavno u časopisu Science direct.
„Jedini način da proučavamo unutrašnje jezgro i procese u njemu su podaci dobijeni iz Zemljine kore i gornjeg plašta, a beleže ih seizmičke opservatorije na površini”, kaže Ret Batler, geofizičar sa Univerziteta Havaji, jedan od autora nove studije. Dok se seizmički talasi kreću kroz slojeve planete, njihova brzina se menja i može zavisiti od sastava, temperature i gustine određenog sloja. Ret Batler i drugi autor. Seiđu Cuboi, naučnik japanske Agencije za morsko-zemaljsku nauku i tehnologiju, koristili su podatke seizmometara sa mesta koja se nalaze na suprotnom delu planete od epicentara zemljotresa. Kako bi pokrili celo unutrašnje jezgro, napravili su pet parova: Tonga-Alžir, Indonezija-Brazil i tri između Kine i Čilea.
Podatke sa tih tačaka uneli su u superkompjuter poznat kao japanski „Simulator Zemlje”.Ispitivanje tih podataka pokazalo je da unutrašnje jezgro ima heterogenu strukturu, iako se do sada smatralo da se radi o čvrstoj strukturi loptastog oblika, koju okružuje tečna struktura, spoljašnje jezgro.„Suprotno od svih modela od sedamdesetih naovamo, koji govore da se jezgro sastoji od homogenih legura mekog gvožđa, naš model sugeriše da postoje susedni delovi tvrdih, mekih i tečnih ili kašastih legura gvožđa u gornjih 240 kilometara unutrašnjeg jezgra”, kaže Batler i dodaje da to postavlja nove granice za kompoziciju, termalnu istoriju i evoluciju Zemlje.Kako navode istraživači, ovo otkriće može da ponudi važne informacije o dinamici na granici između unutrašnjeg i spoljašnjeg jezgra, koja je odgovorna za generisanje Zemljinogmagnetnog polja.„Poznavanje stanja na toj granici može doneti bolje i predvidljive modele geomagnetnog polja koje štiti našu planetu”, kaže Batler, prenosi „Sputnjik internešnel”.
(Izvor Sputnjik)
Na kraju će se doći do teorije koju je razvio naš fizičar Goran Mitić da je jezgro naše planete, Sunca i ostalih zvezda šupljina ispunjena gasovima što je objasnio u svojoj knjizi „Nova fizika“.