ЕКОСОФИЈА

ЗЕМЉА СЕ БРЖЕ ЗАГРЕВА

Posledice požara

Илустрација

За разлику од претходних процена, нови извештај закључује да су људи несумњиво узроковали климатску кризу и потврђује да су се већ догодиле распрострањене и нагле промене, од којих су неке неповратне.

То је делимично последица вртоглавог темпа којим се планета загревала у последње време, брже него што су научници претходно примећивали.

Научни извештај Међувладиног панела Уједињених народа о климатским променама (IPCC) каже да се свет брзо загрејао до просечне температуре 1,1 степен Целзијуса више од прединдустријског нивоа, а сада напредује према 1,5 степену, што је критични праг за који су се светски челници сложили да се не сме прећи да би се избегле све горе последице, пише CNN.

Kако зауставити раст?

Само темељним смањењем емисије гасова „стаклене баште, уз уклањање угљен-диоксида из атмосфере, може се зауставити овај узнапредовали тренд.Закључак је да нам преостаје нула година да избегнемо опасне климатске промене, јер оне су већ овде, рекао је за CNN Мајкл Ман, водећи аутор извештаја IPCC-ја за 2001. годину. За разлику од претходних процена, нови извештај закључује да су људи несумњиво узроковали климатску кризу и потврђује да су се већ догодиле распрострањене и нагле промене, од којих су неке неповратне.

То је делимично последица вртоглавог темпа којим се планета загревала у последње време, брже него што су научници претходно примећивали. Од 2018. године, када је панел објавио посебан извештај о значају границе од 1,5 степена, емисије гасова „стаклене баште наставиле су да се повећавају и тиме су гурале глобалне температуре навише. Чак и према најоптимистичкијем сценарију, према којем ов испуштање у свету почиње нагло да опада и сведе се на нулу до 2050. године, глобална температура ће досегнути праг од 1,5 степени пре него што почне да пада.

Црвено упозорење

У саопштењу за јавност генерални секретар УН Антонио Гутереш назвао је извештај црвеним упозорењем за човечанство” и напоменуо да је праг од 1,5 степена опасно близу.Једини начин да спречимо прекорачење овог прага јесте хитно појачавање наших напора и прихватање најамбициознијег пута”, рекао је он.

Извештај IPCC-ја појавио се три месеца уочи међународних преговора о климатским променама под вођством УН, током којих се очекује да ће глобални челници оснажити своје обавезе за смањење гасова „стаклене баште. Иако су поједине земље обећале строже резове након Париског споразума 2015. године, многе су пропустиле рокове за то, а и даље постоји значајна разлика између онога што челници обећавају и онога што је потребно урадити до 2030. године.

Žena i ćerka gledaju kako se dim nadvija nad domom
(EPA)

„Из научне перспективе, сваки степен, сваки део степена, свака половина степена битни су у смислу ограничавања последица климатских промена. Дакле, што год земље одредиле као циљ, постоје предности и последице у одабиру тих граница”, рекао је Kо Барет, бивши потпредседник IPCC-ја.

Пакао и пропаст

Дејв Риај, руководилац Единбуршког института за климатске промене, рекао је да светски челници морају имати у виду закључке овог извештаја на конференцији у новембру и предузети хитне мере.Ово није само још један научни извештај. Ово је пакао, невоља и пропаст”, истакао је Риај.

С повећањем рачунарске моћи научници су увјренији него икад у повезивање климатске кризе и екстремних временских прилика, што за нека подручја – чак и са 1,1 степен већим температурама – већ постаје неподношљиво. Мајкл Берн, климатски научник са Универзитета Оксфорд, казао је да се овај извештај разликује по томе што учинци глобалног загревања више нису у далекој будућности ни у далеким деловима света. Знали смо шта следи и сада је то овде”, додао је Берн.

Суше су 70 посто чешће

Топлотни талас који је овог лета убио стотине људи на северозападу САД и у канадској покрајини Британска Колумбија био би готово немогућ без климатске кризе, утврдили су истраживачи. Kриза је учинила да су разорне падавине урагана Харви отприлике три пута вероватније и 15 посто интензивније, истичу научници. Харви је 2017. године донео више од 19 билиона галона воде у Тексас и Лизијану, што је изазвало разорне поплаве на подручју Хјустона. IPCC истиче да се обилне падавине које су се догађале једном у 10 година сада јављају 30 посто чешће.

Глобално гледајући, суше које су се могле догодити само једном у десетак година сада се догађају 70 посто чешће. Веза с климатским променама нарочито је јака на западу Сједињених Америчких Држава, које проживљавају историјску вишегодишњу сушу која је исушила резервоаре и изазвала несташицу воде. Усред суше која не попушта и рекордних врућина, сезоне пожара сада су дуже и резултирају разорнијим пожарима. Шест од 10 највећих пожара у Kалифорнији догодило се 2020. или 2021. године.

Чарлс Kовен, водећи аутор поглавља у о глобалним угљениковим циклусима, рекао је да је Kалифорнија већ досегнула кључну тачку у пожарима: Мислим да нисмо знали где је тај праг док га нисмо прешли. Оно што извештај јасно показује јесте да ће вероватноћа преласка било које од ових граница засигурно повећати загревање.”

Са сваким делићем степена додатног загревања учинци се погоршавају. Чак и упркос ограничавању загревања на 1,5 степени Целзијусових, за које је према Париском споразуму утврђено да је идеално за спречавање најгорих последица, екстремни временски услови које је свет доживео овог лета постаће све озбиљнији и учесталији. Загревање изнад 1,5 степена, кажу научници, довело би до тога да климатски систем изгледа непрепознатљиво.

Ledeni breg

Ендру Вотсон, научник са Универзитета Екситер, истиче да климатски модели коришћени у извештају не обухваћају ризик од догађаја мале вероватноће, а великог утицаја” који постају вероватнији с повећавањем глобалне температуре.То су догађаји попут урушавања ледника, изненадних промена у циркулацији океана или катастрофалних пожара. Ове ,познате непознанице’ још су страшније”, нагласио је он.

Извештај од отприлике 3.500 страница врхунац је готово деценија климатских истраживања широм света. И мада се IPCC сматра главним извором информација о климатским променама, ова организација има тенденцију да буде конзервативна у својим открићима због начина на који функционише, јер су стотине научника постигле консензус не само о истраживању, већ и начину како га описују. Ипак, најновији извештај користи најјачу формулацију досад у опису климатске кризе.

Ледене санте се топе и наставиће да се топе, екстремне поплаве због већег нивоа мора биће све учесталије, а мора ће наставити да расту и у 22. столећу једноставно због количине топлоте коју су океани задржали. Истовремено научници алармирају, Међународна агенција за енергетику предвиђа да ће људска емисија угљен-диоксида порасти за 1,5 милијарди тона 2021. године, што је друго највеће повећање у повести. Тиме је надмашена већина прошлогодишњег пада узрокованог пандемијом ковида-19.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар