СУНЧЕВА АВЛИЈА

ЗЕМЉА УМАЛО КАО ВЕНЕРА

NASA

NASA

Нова студија први пут показала зашто на суседној планети никада није могло бити живота.

Мада Венера данас изгледа као јако негостољубиво место, научници већ дуже размишљају о томе да ли је у неком тренутку ова планета могла бити погодна за развој живота какав познајемо. Пређашња истраживања указивала су на то да је Венера у древној прошлости можда била прекривена океанима, но нова студија показује управо супротно – на њој никада није могло бити већих резервоара текуће воде. Научници су, такође, утврдили да су људи имали среће јер се сличан сценарио могао одиграти и на Земљи.

Са отровном атмосфером

Венера, најближи наш сусед, сличне је величине и густоће као Земља, но по свему осталоме се увелике разликује од наше матичне планете. Док је Земља савршено место за живот, Венера је беживотна планета са отровном атмосфером угљен-диоксида која је 90 пута гушћа од наше, облацима сумпорне киселине и температурама на површини које досежу 462 степена Целзијуса, што је довољно вруће да се отопи олово.

Пре више од четири милијарде година Земља и Венера биле су изузетно вруће и прекривене магмом. Океани се могу формирати само када су температуре довољно ниске да се вода кондензује и пада у облику кише током више хиљада година.

Да би разумели зашто су ове две стеновите планете испала тако различите, тим астрофизичара направио је детаљну симулацију почетка формирања планета у нашем Сунчевом систему пре 4,5 милијарди година. Притом су користили климатске моделе сличне онима које научници користе при симулацији климатских промена на Земљи, пише Си-Ен-Ен.

Као ужарене пећи

Пре више од четири милијарде година Земља и Венера биле су изузетно вруће и прекривене магмом. Океани се могу формирати само када су температуре довољно ниске да се вода кондензује и пада у облику кише током више хиљада година. На тај начин се на Земљи у току десетине милиона година формирао глобални океан, док је Венера, с друге стране, остала сувише врућа за такав процес.

У том периоду Сунце је било око 25% слабије него данас, но то још није био довољно јак фактор за хлађење Венере јер се ради о другој најближој планети нашој матичној звезди. Научници су се стога упитали јесу ли облаци могли одиграти улогу у снижавању температуре на тој планети.

Да се наша планета налази нешто ближе Сунцу или да је наша звезда била исте јачине као данас, и Земљу је могла дочекати иста судбина. Будући да је Сунце пре неколико милијарди година било слабије, наша планета се довољно охладила да би се формирао глобални океан.

Њихов климатски модел утврдио је да су облаци допринели климатској промени, али не на начин на који се пре мислило. Наиме, они су се гомилали на ноћној страни Венере, где нису могли заштитити дневну страну планете од Сунца. Иако Венера није једном страном увек окренута ка Сунцу, она изузетно споро ротира. Тако су ноћни облаци, уместо да заштите Венеру од врућине, заправо придонели ефекту стаклене баште” који је задржао топлоту у густој атмосфери планете и одржавао високе температуре, стоји у истраживању.

С таквом постојаном, заробљеном топлотом, Венера је била сувише врућа за кондензацију воде и стварање кише. Уместо тога, вода је могла постојати само у облику гаса, водене паре, у атмосфери.

Земљи слична судбина

Да се наша планета налази нешто ближе Сунцу или да је наша звезда била исте јачине као данас, и Земљу је могла дочекати иста судбина. Будући да је Сунце пре неколико милијарди година било слабије, наша планета се довољно охладила да би се формирао глобални океан.Ово је потпуни преокрет у нашем гледишту. Увек се сматрало да је слабије Сунце било велика препрека за појаву живота на Земљи. Но, показало се да је за младу, јако врућу Земљу овакво Сунце можда заправо било одлична прилика”, рекла је астрофизичарка Емелин Болмон са Женевског универзитета.

Ови налази показују да унутар нашег Сунчевог система могу постојати различити начини еволуције стеновитих планета. Истраживање названо Day-night cloud asymmetry prevents early oceans on Venus but not on Earth објављено је у часопису Nature.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар