Novo istraživanje slojevite unutrašnje strukture Zemlje otkrilo je da Zemljino unutrašnje jezgro oscilira, krećući se nekoliko kilometara napred-nazad u periodu od šest godina. Štaviše, ovo se može koristiti da se objasni varijacija u dužini dana, koja je na sličan način oscilirala.
Nalazi naučnika Univerziteta Južne Kalifornije (USC), izloženi u naučnom radu „Seizmološko posmatranje oscilirajućeg unutrašnjeg jezgra Zemlje” i objavljeni u časopisu Sciences advences 10. juna, u suprotnosti su sa ranije prihvaćenim teorijama.„Unutrašnje jezgro nije fiksirano – kreće se pod našim nogama i čini se da ide napred-nazad nekoliko kilometara svakih šest godina”, rekao je glavni autor istraživanja, profesor Džon Vidal sa Univerziteta Južna Kalifornija.
Unutrašnje jezgro naše planete, koje se može pohvaliti temperaturom od oko 5.400 Celzijusovih stepeni, praćeno je spoljašnjim jezgrom, donjim omotačem, gornjim omotačem, korom i atmosferom.Jezgro, za koje se veruje da se uglavnom sastoji od legure gvožđa i nikla i ima oblik čvrste lopte, rotira se u procesu koji se naziva superrotacija. Ranije su naučnici mislili da je rotacija unutrašnjeg jezgra konstantno brža od rotacije površine planete.Tim je analizirao seizmičke podatke koje je obezbedio LASA (seizmički niz sa velikim otvorom) na osnovu kompjuterskog modela kretanja jezgra.
„Iz naših otkrića vidimo pomeranje Zemljine površine u odnosu na njeno unutrašnje jezgro, kao što su ljudi pretpostavljali već 20 godina”, rekao je Džon Vidal, koautor studije i profesor geologije.Profesor Vidal je otkrio da se unutrašnje jezgro Zemlje rotira za približno 0,1 stepen godišnje. Naučnici takođe veruju da njihova otkrića sada mogu da objasne varijacije u dužini dana u poslednjih nekoliko decenija.„… Naša najnovija zapažanja pokazuju da se unutrašnje jezgro okretalo nešto sporije od 1969-71, a zatim se pomerilo u drugom pravcu od 1971-74. Takođe napominjemo da je dužina dana rasla i smanjivala se. Podudarnost ta dva zapažanja čini oscilaciju verovatnom interpretacijom”, naveo je Vidal.
Dodao je da je naučna zajednica podeljena u pogledu održivosti ove pretpostavke.„Ušli smo u ovo očekujući da vidimo isti pravac i brzinu rotacije u ranijem paru atomskih testova, ali umesto toga videli smo suprotno. Bili smo prilično iznenađeni kada smo otkrili da se kreće u drugom pravcu”, rekao je naučnik.Vidal je pozdravio nalaze kao pomoć u daljem razumevanju kako se formiralo unutrašnje jezgro Zemlje i kako se kreće tokom vremena.
(Ilustracija Argonne National Laboratory)
(Izvor Sputnjik)
