Астероид који је недавно пролетео тик уочен је прекасно. Kолико је то опасно?
Откриће астероида величине малог камиона само неколико дана пре него што је пролетео покрај Земље, иако није представљао претњу човечанству, указује на слепу тачку у нашој способности предвиђања небеских стена које би могли узроковати штету, кажу астрономи. НАСА је годинама давала приоритет откривању много већих и егзистенцијално опаснијих астероида од 2023 BU, малог свемирског камена који је пролетео око 3.500 километара од површине наше планете, ближе од неких сателита. Да је кренуо ка Земљи, био би смрвљен у атмосфери, само мали комади могли би доспети до површине.
С тренутним уређајима астрономи не могу видети такав камен који циља Земљу све до неколико дана раније. „Не знамо где је већина астероида који могу узроковати локална и регионална разарања”, рекао је Терик Дејли, научник у Лабораторији за примењену физику Џон Хопкинс.
2023 BU међу мањима је у групи која обухвата астероиде пречника од 5 до 50 метара, а такође укључује оне велике као олимпијски базен. Тешко је открити предмете те величине све док се не приближе нашој планети, што отежава напоре да се припремимо за онај који би могао утицати на насељено подручје. Вероватноћа да ће свемирска стена те величине, која се назива метеор, ударити Земљу када уђе у атмосферу прилично је мала. Процењује се да ће је метеор од 5 метара погодити једном годишње, а онај од 50 метара једном у хиљаду година, према НАСА.
С тренутним уређајима астрономи не могу видети такав камен који циља Земљу све до неколико дана раније. „Не знамо где је већина астероида који могу узроковати локална и регионална разарања”, рекао је Терик Дејли, научник у Лабораторији за примењену физику Џон Хопкинс. Двадесетметарски метеор који је експлодирао 2013. године изнад Чељабинска у Русији појављује се једном у 100 година, наводи Лабораторија за млазни погон под окриљем НАСА. Створио је ударни талас који је разбио десетине хиљада прозора и проузроковао штету од 33 милиона долара, а нико га није видео пре него што је ушао у Земљину атмосферу.
Неки астрономи сматрају ослањање само на статистичку вероватноћу и процене мноштва астероида непотребним ризиком јер би се могла побољшати способност НАСА да их открије. „Kолико природних опасности постоји у погледу којих бисмо заправо за милијарду долара могли нешто учинити и спречити их? Нема их много”, додао је Дејли, чији је посао усмерен на одбрану Земље од опасних астероида.
Детекција астероида добила је већи значај прошле године након што је америчка свемирска летелица величине хладњака ударила у астероид да би тестирала способност да избаци потенцијално опасну свемирску претњу с путање судара са Земљом.
Једна од великих америчких надоградњи за детекцију астероида биће NEO Surveyor – 1,2 милијарде долара вредан телескоп – који ће бити лансиран на удаљеност од готово 1,6 милиона километара од Земље и надзирати широко поље астероида. То обећава значајну предност у односу на данашње земаљске телескопе које ометају дневна светлост и Земљина атмосфера. Нови телескоп помоћи ће да НАСА испуни циљ који је задао Kонгрес 2005.: детектовати 90 посто укупне очекиваног броја астероида већих од 140 метара, или оних довољно великих да униште од целе области до једног континента.
„Са Surveyor–ом се стварно усредсређујемо на проналажење астероида који би могао изазвати лош дан за многе људе”, изјавила је Ејми Мајнзер, главна истраживачица NEO Surveyor-а. „Али такође имамо задатак да израдимо добру статистику за мање објекте, све до величине оног из Чељабинска.” Детекција астероида добила је већи значај прошле године након што је америчка свемирска летелица величине хладњака ударила у астероид да би тестирала способност да избаци потенцијално опасну свемирску претњу с путање судара са Земљом.
Успешна демонстрација, названа „Тест двоструког преусмеравања астероида” (DART), први пут је потврдила овај метод одбране планете. „NEO Surveyor је од највеће важности, поготово сада када знамо од DART-а да стварно можемо учинити нешто по том питању”, истакао је Дејли. „Морамо пронаћи те астероиде.”
(Индекс)
