SKLAPANJE PAMĆENJA

ŽENA I LOVAC I ŠAMAN

Ilustracija

Ilustracija

Pre 7.000 godina, ona je bila jedan od poslednjih lovaca-sakupljača u Švedskoj: Sahranjena u sedećem položaju u krevetu od rogova, bila je poseban član zajednice. Zašto?

Za arheologa koji je iskopao njene ostatke, ona je grob XXII, a za osoblje muzeja u kome će biti izložena Žena koja sedi. Za umetnika koji je rekonstruisao kako je izgledala u prirodnoj veličini i oživeo njen prodoran pogled, to je šaman. Njeno pravo ime je verovatno poslednji put izgovoreno pre 7.000 godina u plodnim močvarama i šumama današnje južne Švedske. Iako je istorija zaboravila to ime, tim predvođen arheologom i umetnikom Oskarom Nilsonom udahnuo joj je novi život.

Žena je sahranjena uspravno, u sedećem položaju s prekrštenim nogama. Oko struka je nosila kaiš napravljen od više od 100 životinjskih zuba i veliki privezak od škriljaca oko vrata. Ramena su joj bila prekrivena kratkim ogrtačem od perja. Na osnovu skeletnih ostataka, arheolozi su utvrdili da je bila visoka nešto manje od metar i po i da je imala između 30 i 40 godina kada je umrla. DNK izvađena iz drugih ljudskih ostataka s mesta sahranjivanja potvrdio je ono što se već znam o mezolitskim narodima Evrope: imala je tamnu kožu i svetle oči.

Grobnica XXII bila je jedna od retkih sahrana sa sedećim skeletima. Arheolozi su zato odlučili da je iskopaju kao jedan blok da bi je premestili i proučili u laboratoriji.

Lars Larson se seća iskopavanja grobnice XXII na arheološkom lokalitetu Skateholm u blizini Treleborga u Švedskoj početkom osamdesetih prošlog veka. Bila je to jedna od više od 80 dokumentovanih praistorijskih grobnica u tom mestu, datiranih od 5.500. do 4.600. godine pre nove ere, uključujući širok spektar tipova sahrane. Tu su ljudi bili sahranjeni u paru ili sa psima i s raskošnim pogrebnim darovima. Međutim, grobnica XXII bila je jedna od retkih sahrana sa sedećim skeletima. Arheolozi su zato odlučili da je iskopaju kao jedan blok da bi je premestili i proučili u laboratoriji.

Skateholm i druge grobnice u kasnom mezolitskom južnom primorskom regionu Skandinavije su od velikog interesa za arheologe, jer otkriva zajednice lovaca-sakupljača koje su živele skoro hiljadu godina nakon pojave poljoprivrede u kontinentalnoj Evropi. Larson tvrdi da to što su geografski bili izolovani nije bio razlog za kasni dolazak poljoprivrede u Skandinaviju, i ukazuje na stvari otkrivene u grobnici u Skateholmu. Te stvari sugerišu trgovinu sa poljoprivrednim zajednicama na evropskom kopnu.

„Ljudi često misle da su lovci-sakupljači bili necivilizovani ljudi, ali zašto bi se bavili poljoprivredom ako im lov, sakupljanje i ribolov dobro idu?, objašnjava Larson. Ingela Jakobson, direktorka Muzeja Treleborg smatra da je žena imala neku vrstu posebnog položaja u društvu s obzirom na predmete s kojima je sahranjena, ali osim toga ne možemo doneti nikakav drugi zaključak.

Umetnik Oskar Nilson se fokusirao na ono što je mislio da je video. Dokazi se mogu tumačiti na različite načine, ali po mom mišljenju ona je definitivno bila šaman. Sahranjena je sedeći na rogovima. To je prilično zadivljujuće i očigledno je bila osoba od velikog značaja i dostojanstva, ističe on. Njegova forenzička tehnika počinje s tačnom trodimenzionalnom replikom originalne lobanje, skeniranom, odštampanom i ručno modelovanom da bi odražavala strukturu kostiju i debljinu tkiva na osnovu porekla, pola i procenjene starosti osobe u trenutku smrti.

Oskar Nilson i kolege Elin Kumlander i Ketrin Abrahamson su napravile gipsane odlivke modela tela koji su kasnije oblikovani silikonom. Odeća i ukrasi, uključujući pojas od 130 životinjskih zuba, lokalnog su porekla i izradila ih je Helena Gjaerum. Ali ono što najviše upada u oči jeste intenzivan i strastven izraz lica žene.Retko radim rekonstrukcije sa toliko karaktera. Kada smo zaključili da je šamanka, bilo je lakše stvoriti izraz lica. Ne pokreće mnogo mišiće lica, ali izgleda kao da komunicira, tumači Nilson.Ona je bila portal između ovog i onog sveta i to mora da se prepozna na njenom licu.

(Ilustracija Instagram/Byarshalover, Trelleborgs museum)

(Izvor Nacionalna geografija)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar