Svima je poznata izreka da su „oči ogledalo duše”, a novo istraživanje pokazuje da bi one mogle biti i ogledalo našeg uma.
Naše zjenice ne reagiraju samo na svetlost, one otkrivaju koliko smo uzbuđeni, zainteresovani, čak mentalno iscrpljeni. Naučnici iz Džordžija instituta za tehnologiju (SAD) ustanovili su da je početna veličina zenice usko povezana s individualnim razlikama u inteligenciji. Što su zenice veće, to je inteligencija viša. Sproveli su više istraživanja i otkrili da je razlika u početnoj veličini zenice među ljudima koji su postigli najviše bodova na kognitivnim testovima i onih koji su postigli najniže dovoljno velika da se može videti „golim okom”, piše Sxientific American.
„Prvi put smo to primetili dok smo proučavali razlike u mentalnom naporu koji ljudi ulažu za izvršavanje zadataka pamćenja. Širenje zenica bio nam je pokazatelj toga, što je metod koji je popularisao psiholog Danijel Kaneman u šezdesetih i sedamdesetih godina. Kada smo otkrili vezu između početne veličine zenice i inteligencije, nismo bili sigurni da li je to stvarno tako i šta to tačno znači”, kaže kognitivni psiholog Džejson Cukahara iz Džordžija instituta za tehnologiju.
Naučnici su nakon ovog zanimljivog otkrića uradili nekoliko većih istraživanja, u kojima je učestvovalo više od 500 ispitanika od 18 do 35 godina. Izmerili su početnu veličinu zenica dok su oni do četiri minuta gledali u prazan ekran računara.Veličina zenice odnosi se na prečnik crnog kružnog otvora u središtu oka. Može biti od dva do osam milimetara. Zenica je okružena šarenim delom, poznatim kao dužica.Cukahara i kolege ustanovili su da je veća zenica u korelaciji s većom inteligencijom, kontrolom pažnje i, u manjoj meri, kapacitetom radne memorije, što ukazuje na fascinantan odnos između mozga i oka. Zanimljivo je da stariji uglavnom imaju manje, suženije zenice.
Zašto je veličina zenice u korelaciji sa inteligencije?Da bi se odgovorilo na pitanje zašto veličina, mora se razumeti koji se to procesi odvijaju u mozgu. Veličina zenice povezana je s aktivnošću u locus coeruleus–u, području smeštenom u gornjem moždanom stablu koja ima neuronske veze sa ostatkom mozga. Locus coeruleus oslobađa noradrenalin, koji deluje i kao neurotransmiter i kao hormon, a reguliše procese poput percepcije, pažnje, učenja i pamćenja. Takođe pomaže u održavanju zdrave organizacije moždanih aktivnosti, tako da udaljene oblasti mogu zajedno raditi na postizanju izazovnih zadataka i ciljeva. Disfunkcija tog dela primećuje se kod nekoliko oboljenja, uključujući Alchajmerovu bolest.
Jedna od hipoteza jeste da ljudi koji imaju veće zenice tokom mirovanja imaju veću regulaciju aktivnosti u locus coeruleus-u, što pogoduje kognitivnim performansama i funkciji mozga u stanju mirovanja. No, da bi se ova korelacija potvrdila i saznalo zašto su veće zenice povezane s višom fluidnom inteligencijom i kontrolom pažnje, potrebna su dalja istraživanja.
(Izvor Indeks)
