Sve počinje pritiskom koji nadima stomak. Ovo može prerasti u grčeve, bol i mučninu ili iznenadnu potrebu da odmah odete u toalet.
To su ometajući i ponekad neprijatni simptomi stanja poznatog kao sindroma iritabilnog creva (IBS) ili nervozna creva koji je češći kod žena nego kod muškaraca, piše ScienceAlert.Njihovi pokretači mogu biti loš san, stres ili jednostavno konzumiranje pogrešne, naizgled benigne hrane.Možete jesti ono što bi, po svim ostalim merama, bilo izuzetno zdravo, poput jabuke, i na kraju biste se osećali kao da ste se upravo otrovali hranom.
„Lekari vrlo često ove pacijente ne shvataju ozbiljno, a nedostatak alergijske reakcije koristi se kao argument da je ovo sve do njihove glave i da nemaju problema sa fiziologijom creva”, rekao je gastroenterolog Gaj Bekekstans, čiji tim broji više od 40 istraživača, predvođenih neuroimunologom Havijarom Agilera-Lizaragom, koji je upravo identifikovao biološki mehanizam koji stoji iza ovog sindroma.„Ovim, novim uvidima pružamo dodatne dokaze da imamo posla s pravom bolešću”, rekao je dr Bekekstans.
Gaj Bekekstans (Leuven university)
Kliničke studije ukazuju na to da infekciju creva prouzrokuju patogeni poput ešerihije koli i salmonele, koja može da poveća verovatnoću da neko razvije IBS, a pacijenti često opisuju svoje simptome koji počinju nakon slučaja trovanja hranom. Ovo je za istraživače bio samo nagoveštaj.Oni su zarazili laboratorijske miševe bakterijama (Citrobacter rodentium) koje uzrokuju trovanje hranom, istovremeno ih hraneći i proteinima koji se nalaze u jajima (ovalbunim).
Ali čini se da, kada se imuni sistem aktivira kao odgovor na infekciju, on takođe nauči da hranu koja je bila prisutna u tom trenutku takođe vidi kao pretnju, proizvodeći antitela da bi prepoznala i zapamtila ove antigene.
Jednom kada su se miševi oporavili od infekcije, hraneći se samo ovalbuminom, aktivirali su crevne imunološke ćelije, dok ove ćelije nisu reagovale kod kontrolnih miševa kojima je dat ovalbumin, ali ne i bakterija.Imuni sistem nekontrolisanih miševa prepoznao je protein jaja kao antigen.Obično naš imuni sistem zatvara oči na komadiće proteina, koje imuni sistem može da prepozna kao antigene, a koje probavljamo. U pitanju je proces koji se naziva oralna tolerancija.
Ali čini se da, kada se imuni sistem aktivira kao odgovor na infekciju, on takođe nauči da hranu koja je bila prisutna u tom trenutku takođe vidi kao pretnju, proizvodeći antitela da bi prepoznala i zapamtila ove antigene.
Kada antitela ponovo nalete na antigen, u ovom slučaju protein jajeta, drže se na njemu i vezuju se za mastocite, pokrećući ove imune ćelije da oslobode histamine i njihove zapaljenske procese.Poznato je da histaminici neurone čine izuzetno osetljivim, objašnjavajući bolove u stomaku čak i kada se crevno tkivo rasteže u normalnim granicama tokom varenja hrane.
Miševi, genetski napravljeni da nemaju mastocite, nisu pokazali isti odgovor na bol, što potvrđuje učešće ovih ćelija.Dr Agilera-Lizaraga i njegove kolege su zatim testirali 12 pacijenata sa IBS i 8 zdravih osoba kako bi utvrdili da li njihova creva reaguju na isti način kao i miševi.Svakako, ubrizgavanje poznatih pokretača poput soje i kravljeg mleka u crevni zid pacijenata sa IBS izazvalo je sličan lokalizovani imunološki odgovor, ali ne i kod zdravih dobrovoljaca.
I kod miševa i kod ljudi imuni odgovor bio je ograničen na creva, posebno na debelo crevo miša gde se dogodila bakterijska infekcija, jasno razlikujući ovu intoleranciju na hranu od alergija na hranu, poput alergija na gluten, koja prouzrokuje aktivaciju imunološkog sistema u telu.„Ideja da se u crevima može desiti specifičan alergijski odgovor zaista je nov koncept”, rekao je gastroenterolog sa Univerziteta u Notingemu, koji nije bio uključen u studiju.
Iako je ova studija, objavljena u časopisu Nature mala, ranija klinička ispitivanja pokazala su da lečenje antihistaminicima može da poboljša simptome IBS, podržavajući ideju da je aktivacija mastocita ključni krivac.I druga slična gastrointestinalna stanja takođe uključuju bakterije u njihov uzrok.„Mast ćelije ili mastociti oslobađaju mnogo više jedinjenja i posrednika nego samo histamin”, objasnio je dr Bekekstans i dodao: „Dakle, ako možete da blokirate aktivaciju ovih ćelija, verujem da ćete imati mnogo efikasniju terapiju.”Istraživači sada istražuju da li IBS izazvan stresom uključuje iste osnovne mehanizme, a trenutno je u toku veći rad na upotrebi antihistaminika za lečenje IBS.
(Izvor N1)
