MEĐU IZMEĐU

ŽIVEĆEMO S KIBORZIMA

Depositphotos/Vitalij Sokol

Sveukupno gledano, gotovo polovina (49%) Evropljana je ili uzbuđena” ili optimistična” u pogledu budućeg društva koje uključuje i poboljšane i nepoboljšane ljude.

Skoro polovina odraslih Evropljana veruje da bi ljudi trebalo da imaju slobodu da unaprede svoje telo pomoću tehnologije za ljudsku augmentaciju, ali mnogi iskazuju zabrinutost zbog dugoročnog uticaja koji bi takva tehnologija mogla da ima na društvo. Ljudsko poboljšanje (human augmentation) ima dva oblika: može biti motivisano zdravstvenim razlozima – kao što je upotreba bioničkih udova – ili ljudi mogu odabrati da unaprede svoje telo, na primer, umetanjem čipova za radio-frekvencijsku identifikaciju (RFID).

Veliko istraživanje kompanije Kasperski, u kojem je učestvovalo 6.500 odraslih iz sedam evropskih zemalja, otkriva da bi se samo 12% Evropljana protivilo radu sa augmentiranom osobom jer smatraju da oni imaju nepoštenu prednost na radnom mestu. Međutim, 39% odraslih Evropljana brine da bi ljudska augmentacija mogla da dovede ili do socijalne nejednakosti ili do sukoba u budućnosti. Sveukupno gledano, gotovo polovina (49%) Evropljana je ili uzbuđena” ili optimistična” u pogledu budućeg društva koje uključuje i poboljšane i nepoboljšane ljude.

Čak 51% Evropljana kaže da je upoznalo nekoga ko je prošao proces augmentacije. Kada je reč o privatnom životu, 45% njih ne bi imala ništa protiv da se zabavlja sa nekim ko je unapredio svoje telo tehnologijom, a 5,5% kaže da je već bilo u vezi sa takvom osobom. Više od trećine ispitanika izjavilo je da je uvek prihvatalo” augmentirane ljude, a 17% kaže da ih sada više prihvataju nego što je to bio slučaj pre deset godina. Polovina muškaraca u Evropi kaže da su uzbuđeni i optimistični u pogledu zajedničke budućnosti kako sa augmentiranim tako i sa neaugmentiranim ljudima, u poređenju sa 40% žena.


(Shutterstock/Kotin)

Kada bi nekome iz njihove porodice bila potrebna tehnologija poboljšanja iz zdravstvenih razloga, ispitanici bi najpre prihvatili kada bi član porodice imao bioničku ruku (38%) ili nogu (37%). Kada je reč o dobrovoljnoj augmentaciji, odrasli u Portugalu i Španiji najverovatnije bi rekli da ljudi treba da rade šta god žele sa svojim telom, dok bi se u Velikoj Britaniji u manjoj meri složili sa tim.

Gotovo trećina Evropljana podržalo bi člana porodice koji je odlučio da prođe kroz ovaj proces, bez obzira na sopstveni izbor, pri čemu Portugalci pružaju najviše, a Francuzi najmanje podrške. Nešto više od četvrtine ispitanika (27%) smatra da bi augmentirani ljudi trebalo da budu posebno zastupljeni na nivou vlasti, u poređenju sa 41% koji se protive toj ideji.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar