Može li veštačka inteligencija održavati ljude živima i kad umru?
Stručnjaci istražuju načine na koje veštačka inteligencija može ljudima podariti neku vrstu digitalne besmrtnosti, čuvajući osobenosti pokojnika u virtuelnom svetu i omogućujući im da evoluiraju.Zamislite da se Abraham Linkoln i dan–danas može obratiti Kongresu ili da još možete uživo slušati savete vaše prabake ili njene priče iz davnih vremena.
Brojne početničke kompanije (start-up)predviđaju sve veću potražnju za digitalnim individuama. Na tržištu već sada postoje aplikacije, poput Replika, koja uči da se načini kopija (replika) osobe u obliku chatbota, ili HereAfter AI koji beleži životne priče ljudi i koristi ih za stvaranje audio replike. Chatbot je računarski program (bot) koji automatizuje određene zadatke, obično putem razgovora s korisnikom.
AI je presudan činilac
„Majkrosoft” je nedavno patentirao metod upotrebe chatbot-ova za očuvanje istorijskih ličnosti i živih ljudi, no glasnogovornica kompanije je kazala kako je za sada ne planiraju koristiti. Digitalne persone mogu imati mnoštvo formi, od chatbot-ova i animatroničnih robota do pokretnih projekcija koje gestikuliraju i govore kao pravi ljudi. Veštačka inteligencija (AI) je obično presudan faktor za njihovu izgradnju i osposobljavanje za interakciju s ljudima, piše Wall Street Journal.
Pošto se digitalne osobe razvijaju, one mogu početi učiti i evoluirati dalje od vremena smrti izvornika, prilagođavajući se novim događajima. To bi im dalo neku vrstu digitalne besmrtnosti – koja bi ne samo sačuvala osobenost neke osobe, već joj omogućila da nastavi živeti i razvijati se u virtuelnom obliku.
U „Majrosoftovom patentu chatbot koristi podatke s društvenih mreža, glasovne snimke i zapise „za osposobljavanje chatbot-a za razgovor i interakciju u sklopu osobenosti određene osobe”. Ta osoba, navodi se u patentu, „može odgovarati prošlom ili sadašnjem entitetu (ili njegovoj verziji), poput našeg prijatelja, rođaka, poznanika, slavne osobe, izmišljenog lika, istorijske ličnosti”. Patent dalje opisuje da bi chatbotmogao oponašati glas osobe i komunicirati pomoću dvodimenzionalnih ili trodimenzionalnih slika „da bi stvorio realističniji razgovor”.
Digitalna besmrtnost
Pošto se digitalne osobe razvijaju, one mogu početi učiti i evoluirati dalje od vremena smrti izvornika, prilagođavajući se novim događajima. To bi im dalo neku vrstu digitalne besmrtnosti – koja bi ne samo sačuvala osobenost neke osobe, već joj omogućila da nastavi živeti i razvijati se u virtuelnom obliku.
Tehnologija nam pomoću filmova i fotografija već dugo vremena omogućuje da sačuvamo uspomene na ljude i nakon njihove smrti. No s novim alatima dolazimo do interaktivnih rešenja, uključujući memorisane mrežne račune, glasovne botove, čak i humanoidne robote. Takve „besmrtne” osobe mogle bi nastaviti da komuniciraju sa svojim porodicama, prijateljima i potomcima dugo nakon smrti i informisati ih o istorijskim i genealoškim istraživanjima. Mogle bi se koristiti i na svemirskim brodovima za dugogodišnja putovanja.
A postojeći ljudi mogli bi koristiti svoje digitalne replike putem e-pošte da obave više posla ili da preuzmu deo tereta dok su na odmoru.
Sve ima negativnu stranu
Kao i kod mnogih naučno-fantastičnih vizija budućnosti, postoje negativne strane koncepta virtuelnog i besmrtnog identiteta.Virtuelne osobe su u svojoj osnovi nesavršene jer se obično temelje na delićima osobenosti; poput govora, spisa, objava na društvenim mrežama i ostalim činiocima koji ne moraju nužno dočarati suštinu same osobe. Dodatno, digitalna osoba konstruisana putem veštaćke inteligencije nema svest.
Društvo će možda jednoga dana morati da se rve s problemima poput – ko je vlasnik avatara neke mrtve osobe i prihoda koji on stvara. Postaviće se i pitanje treba li virtuelne osobe da imaju neka prava? I hoće li njihovo postojanje značiti da ljudi neće u potpunosti tugovati zbog gubitka prijatelja i rodbine?Digitalne persone se, takođe, mogu stvarati bez znanja ili dopuštenja izvorne osobe, pod uslovom da u javnosti postoji dovoljno podataka za stvaranje AI modela koji je oponaša. Istorijske ličnosti mogle bi ponovno vaskrsnuti, bez obzira da li stu to htele ili ne.
Stvar daleke budućnosti?
Dobre replike poznatih ljudi ili političara mogle bi uticati na buduće društvene događaje, no verovatno će proći mnogo vremena dok na scenu ne stupe uistinu uverljive digitalne persone.Stručnjakinja za edukaciju Magi Sejvin-Bejden sa Univerziteta Vorčester je lane u chatbot–u napravila svoju animiranu glavu i ramena. Zamolila je ljude iz svog profesionalnog okruženja, koji je nisu lično poznavali, da prvo komuniciraju s njenom replikom, a zatim s njom. Mnogi su odmah videli nedostatke u digitalnoj personi. „Rekli su da su neki delovi nalikovali na mene, dok su se drugi skroz odudarali”, kazala je ona.
(Izvor Indeks)
