LESTVICE ŽIVOTA

ŽIVI SE SVE DUŽE I DUŽE

Ilustracija Getty

Dok su brojne države sa visokim standardom poslednjih decenija zabeležile značajan pad broja smrtnih slučajeva u saobraćaju, na globalnom nivou, taj broj ostaje isti.

Prosečan životni vek 1950. godine bio je samo 46 godina. Do 2015. godine, taj broj premašio je 71. Iako na globalnom nivou ljudi sve duže žive, među uzrocima smrti su i faktori na koje se može uticati. Tako bi uz adekvatnu preventivu, demografska slika sveta, u smislu očekivanog trajanja života, bila još bolja.

Statistika kaže da smrt zbog terorizma, rata i prirodnih katastrofa čini manje od 0,5 odsto svih smrtnih slučajeva na svetu. S druge strane, širom planete, ljudi i dalje umiru jako mladi iz razloga koji se mogu sprečiti. Priča o tome, sa koliko godina ljudi umiru, zapravo je priča o tome kako umiru i kako su se ti razlozi menjali protokom vremena. 

Oko 56 miliona ljudi u svetu umrlo je 2017. godine. To je 10 miliona više nego u 1990. godini, jer se globalna populacija povećala, prenosi Bi-Bi-Si. Više od 70 odsto ljudi umre od hroničnih bolesti među kojima su najviše zastupljene kardiovaskularne bolesti, odgovorne za svaku treću smrt. Drugi vodeći uzrok je kancer koji izazove jedan od šest smrtnih slučajeva. Ostale bolesti kao što su dijabetes, respiratorna oboljenja i demencija, takođe su na vrhu liste.

Smrt bebe u prvih 28 dana života, pogodila je 1,8 miliona novorođenčadi u 2017. godini. Učestalost navedenih smrtnih slučajeva varira od države do države. U Japanu, manje od jedne bebe na njih 1.000, umre u prvih 28 dana života, u poređenju sa nešto manje od jedne bebe na njih 20 u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta, preneo je podatke Ujedinjenih nacija i svetske banke Bi-Bi-Si.

Ilustracija (Confused.com)

Oko 1,6 miliona ljudi umrlo je od bolesti povezanih sa dijarejom u 2017. godini, što ju je svrstalo u prvih deset uzroka smrti. U nekim zemljama, takve bolesti su vodeći ubica.

Saobraćajne nesreće odnose živote i u
bogatim i u siromašnim društvima. U
2017. godini poginulo je 1,2 miliona ljudi.

Impozantan je broj ljudi koji još umiru od uzroka koji se mogu sprečiti. Među uzrocima smrti na koje se može uticati su saobraćajne nesreće koje su, i u bogatim i u siromašnim zemljama, tokom 2017. godine oduzele oko 1,2 miliona života.

Među uzrocima smrti koji se mogu prevenirati je i HIV virus. Epidemija se, osamdesetih godina prošlog veka, osetila u svim regionima sveta, ali najznačajniji uticaj na životni vek bio je u podsaharskoj Africi. Prema statističkim podacima, kombinacija antiretrovirusne terapije, tretmana i edukacije o prevenciji, omogućila je da se smrtnost od bolesti povezanih sa HIV-om na globalnom nivou, u poslednjoj deceniji prepolovila. U odnosu na dva miliona smrtnih slučajeva od side, sada godišnje umre milion ljudi.

Inače, dok su brojne države sa visokim standardom poslednjih decenija zabeležile značajan pad broja smrtnih slučajeva u saobraćaju, na globalnom nivou, taj broj ostaje isti. U međuvremenu, skoro dvostruko više ljudi širom sveta umrlo je usled ubistva ili samoubistva. U Velikoj Britaniji, smrtnost od samoubistava bila je 16 puta veća; ona je vodeći uzrok smrti kod muškaraca starosti od 20 do 40 godina.

U deset država sveta, uključujući SAD,
postoji veća verovatnoća da će mlada
žena umreti tokom ili neposredno posle
porođaja nego što je bila u vreme kada
su se porađale njihove majke.

Kada je reč o zaraznim bolestima, one su u prošlosti bile veća opasnost za ljude nego danas. Godine 1990, jedna od tri smrti bila je rezultat zaraznih bolesti a do 2017. godine – jedan od pet smrtnih slučajeva. Deca su posebno osetljiva na zarazne bolesti. U 19. veku na primer, svako treće dete na svetu umrlo je pre navršene pete godine života. Stopa smrtnosti dece je od tada značajno opala zahvaljujući vakcinama i poboljšanju higijene, ishrane, zdravstvene zaštite i pristupu čistoj vodi. Smrt dece u bogatim zemljama sada je relativno retka, dok najsiromašnije regije i danas imaju visoke stope smrtnosti dece.

Međutim, čak i u najbogatijim zemljama, ne beleži se kontinuirani napredak u smislu produžetka života. Očekivano trajanje života u SAD je neznatno opalo u proteklih nekoliko godina, uglavnom kao rezultat korišćenja droge.

Isto tako, u deset država sveta, uključujući SAD, postoji veća verovatnoća da će mlada žena umreti tokom ili neposredno posle porođaja nego što je bila u vreme kada su se porađale njihove majke. Na kraju, aktuelna slika o smrtnosti na globalnom nivou je ipak pozitivna. Živimo duže, a manje ljudi, naročito deca, umire od uzroka koji se mogu sprečiti.

Dalja poboljšanja u domenu higijene, ishrane, vakcinacije, očuvanja mentalnog zdravlja, sigurnosnih mera i osnovne zdravstvene zaštite su ključna za dalji napredak.

(Izvor RTS) 

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar