MEĐU IZMEĐU

ŽIVOT INSEKTA POD LASEROM

403 pregleda

Uređaj ispaljuje milione impulsa u sekundi čije je trajanje svega 150 femtosekundi, odnosno 150 milionitih delova milijarditog dela sekunde, korišćen je za ispitivanje malenog tvrdokrilca.

Kako bi uspeli da opišu karakteristike malenog pećinskog insekta koji živi isključivo na Balkanu, istraživači sa Instituta za zoologiju Biološkog fakulteta u Beogradu obratili su se – fizičarima.

Mikroskop koji obično koriste biolozi
ovoga puta im nije bio od pomoći da
opišu razlike između vrsta i polova
u okviru iste vrste.

Za ispitivanje novootkrivenog insekta latinskog imena Pheggomisetes Ninae, koji se našao na listi strogo zaštićenih divljih vrsta Srbije bilo je nužno detaljno proučavanje njegovih morfoloških karakteristika. Ovaj maleni pećinski tvrdokrilac dužine je oko 6,5 milimetara.

No, mikroskop koji obično koriste biolozi ovoga puta im nije bio od pomoći da opišu razlike između vrsta i polova u okviru iste vrste. Fizičari iz Instituta za fiziku napravili su snimke insekta koje objavljujemo uz ovaj tekst koristeći sasvim drugačiju metodu od biologa – lasersku mikroskopiju.

Poređenja radi to je kao jedna sekunda
u odnosu na celokupno trajanje ljudske
civilizacije, pa i još malo više.

Naime, specifičnost Pheggomisetes Ninae, a i mnogih drugih insekata, ogleda se u tome što su im tela obložena hitinom. Ovaj polisaharid je sastojak kutikule, omotača zglavkara, ali i bakterija, gljiva, lišajeva… On im daje čvrstinu i zato ih štiti. No, specifičnost hitina je i da ima autofluorescentno svojstvo – kada se osvetlli, odnosno pobudi svetlošću određene boje, npr. plavim laserom, hitin upija tu svetlost i onda počinje da emituje svetlost druge boje, zelene u ovom slučaju.

Laserski snimak (IFIZ)

Pri pravljenju snimaka u Centru za fotoniku Instituta za fiziku korišćena je laserska mikroskopija kojom se insekt osvetljava laserskim zrakom. Ona je omogućila da se ne samo precizno vizualizuje spoljašnjost pećinskog insekta, nego i da se napravi vrlo uverljiv trodimenzionalni prikaz njegovih morfoloških struktura, a rezultati istraživanja su dobili i međunarodnu potvrdu objavljivanjem u časopisu Zoological Journal of the Linnean Society.

„Za razliku od konfokalnog mikroskopa, za koji bi se moglo reći da je danas najnaprednija standardna tehnika korišćena u biomedicniskim istraživanjima, gde se upotrebljavaju kontinualni laseri (nalik pokazivačima), u sistemu koji smo mi razvili koristi se tzv. femtoskundni laser”, objašnjava dr Aleksandar Krmpot, koji vodi Laboratoriju za biofiziku. „Taj laser ispaljuje milione impulsa u sekundi čije je trajanje svega 150 femtosekundi, odnosno 150 milionitih delova milijarditog dela sekunde. Poređenja radi to je kao jedna sekunda u odnosu na celokupno trajanje ljudske civilizacije, pa i još malo više. Tako kratki impulsi omogućavaju suštinski drugačiju interakciju laserskog snopa sa materijalom biološkog uzorka što daje dodatne i komplementarne informacije u odnosu na ostale tehnike poput konfokalnog mikroskopa”, dodaje dr Krmpot.

On je sa svojim timom razvio brojne primene ove tehnologije, uglavnom u oblasti medicine.

(Izvor IFIZ)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar