MEĐU IZMEĐU

ZLOUPOTREBA BUDUĆNOSTI

Prvi poljopeivrednik (Vikipedija)

Prvi poljopeivrednik (Vikipedija)

„Knjiga ,Svetac i grešnik’ je originalno filozofsko delo sa jasnom porukom čovečan stvu: Ukroti snagu tehnološkog skoka, ili će tehnološki skok ubiti civilizaciju”, napisala je u svojoj recenziji prof. dr Gordana Joksić iz Instituta nuklearnih nauka „Vinča”

Kako zloupotrebljavamo nauku i budućnost čovečanstva? To je naslov tribine na kojoj će, 11. maja u 19 sati u Narodnoj biblioteci Srbije (Skerlićeva 11), biti predstavljena nova knjiga prof. dr Predraga Slijepčevića sa Univerziteta Brunel u Londonu. Sam naziv je, u stvari, podnaslov knjige „Svetac i grešnik”, koja se nedavno pojavila u uzdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada. Organizatori su Narodna biblioteka Srbije, Bioetičko društvo Srbije i „Akademska knjiga”,  a govoriće prof. dr Gordana Joksić, Stanko Stojiljković, prof. dr Zoran Todorović i autor.

Naslovna stranica

„Knjiga ,Svetac i grešnik’ je originalno filozofsko delo sa jasnom porukom čovečan stvu: Ukroti snagu tehnološkog skoka, ili će tehnološki skok ubiti civilizaciju. Kroz neobičan eksperiment, putovanjem kroz vreme sa Alisom iz zemlje čuda, posmatra se i analizira planeta, njena istorija, živa bića koja je naseljavaju, njihova međusobna povezanost, prošlost, sadašnjost i budućnost. Prikazuje se iskonska ljudska priroda, iz perspektive evolucije, ona koju savremeni čovek najčešće ne vidi, ili ne želi da vidi, jer sebe doživljava kao superiorno biće i dominantnu snagu prirode.

Opisani su rizici koje tehnonauka donosi: klimatske promene, masovno izumiranje bioloških vrsta, nuklearni i hemijski otpad, nove bolesti, rizik od gubitka kontrole nad modernim tehnologijama.

Knjiga je posebno posvećena fenomenu biološke socijalnosti i daje originalno filozofsko tumačenje: od devet miliona vrsta na planeti samo ljudi i insekti ispoljavaju najviši oblik socijalnog ponašanja, insekti su otkrili poljoprivredu 50 miliona godina pre ljudi, ona se još uvek odvija u savršenoj ekološkoj ravnoteži sa planetom, dok se ljudska poljoprivreda u trci za uvećanjem profita transformisala u tehnonauku generišući antropocensku epohu koja se na planeti već vidi kao novi geološki sloj. Opisani su rizici koje tehnonauka donosi: klimatske promene, masovno izumiranje bioloških vrsta, nuklearni i hemijski otpad, nove bolesti, rizik od gubitka kontrole nad modernim tehnologijama.” (Iz recenzije Gordane Joksić).

Predrag Slijepčević

Predrag Slijepčević je predavač na Univerzitetu Brunel u Londonu. Njegova istraživanja fokusirana su na molekularnu organizaciju hromozoma (posebno njegovih završnih dijelova poznatih kao telomere), genetske mehanizme starenja i raka, filozofiju evolucije i filozofiju nauke. Obrazovanje je stekao u bivšoj Jugoslaviji. Neposredno pred tragični rat u Bosni i Hercegovini dobija tri stipendije u isto vreme: Fulbrajtovu stipendiju za jednogodišnji boravak na Kalifornijskom univerzitetu San Francisko (University of California San Francisco), stipendiju Britanskog savjeta za boravak na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj i stipendiju Evropske unije Tempus za boravak na Univerzitetu Lajden u Holandiji.

Predrag Slijepčević je objavio je preko 60
naučnih radova, nekoliko poglavlja u knjigama, učestvovao u nekoliko patenata i uredio
knjigu Telomeres and Telomerase, koju je objavio švajcarski izdavač „Karger” 2009. godine.

Odlučuje da ostane u Evropi i posle stipendija u Škotskoj i Holandiji dobija posao na Univerzitetu Kembridž, u laboratoriji koju je vodio profesor ser Brus Ponder (Bruce Ponder), eminentni stručnjak za genetiku raka. Razvija ljubav prema telomerama, završnim krajevima hromozoma, te postaje jedan od vodećih britanskih stručnjaka u ovoj oblasti. Od 1998. godine radi na Univerzitetu Brunel u Londonu. Njegova istraživanja u poslednjih dvadesetak godina finansiraju razne britanske i evropske istraživačke agencije.

Objavio je preko 60 naučnih radova, nekoliko poglavlja u knjigama, učestvovao u nekoliko patenata i uredio knjigu Telomeres and Telomerase, koju je objavio švajcarski izdavač „Karger” 2009. godine. Trenutno obavlja funkciju direktora doktorskih studija u Department-u of Life Sciences Univerziteta Brunel. Njegovu biografiju objavio je vodeći svetski izdavač biografskih podataka Marquis u izdanju Who’s Who in the World za 1998. godinu.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar