Naučnici tvrde da na inteligenciju čoveka utiče niz činilaca. Sada otkrivaju kojih to 12 znakova može da ukaže da li je neko natprosečno pametan.
Duži od domalog
Prema rečima norveškog doktora Karla Pinska, ljudi koji imaju najduži kažiprst odlično se bave matematičkim problemima. Ali slaba strana im je komunikacija. Istraživači su, takođe, otkrili da se finansijski uspeh osobe može odrediti prema dužini prstiju.
Često koriste psovke
Možda zvuči čudno, ali korišćenje ružnih reči ukazuje na visok intelekt. Inteligentni ljudi imaju bogat vokabular, koristeći širok spektar reči da izraze svoje emocije. Sve do nedavno postojalo je uverenje da su ružne reči koristili samo neobrazovani ljudi zbog nedostatka rečnika. Ali, istraživanje psihologa je pokazalo suprotno.
Nervozni i skloni panici
Psiholozi iz Izraela sproveli su anketu koja je pokazala da su pametniji ljudi skloniji pesimizmu. Oni misle da su intelektualci navikli da analiziraju događaje iz prošlosti da bi posvetili više pažnje na moguće buduće događaje. S jedne strane, inteligentni ljudi su bolje pripremljeni za potencijalni problem, dok su s druge strane stalno pod stresom.
Više vole da budu sami
Pametnim ljudima nije potrebno mnogo prijatelja da se dobro provedu. Istraživanje koje su sproveli Norman Li i Satoši Kanazava pokazalo je da inteligentni ljudi žele da provode vreme sami, dok ih druženje sa puno ljudi više umara nego što ih zadovoljava. Takođe, inteligentni ljudi imaju tendenciju da razgovaraju sami sa sobom. Ovo je znak napredne inteligencije, nije ludilo.
Naučili rano da čitaju
Činjenica je da neka deca nauče da čitaju pre, a neka kasnije. Deca koja ranije nauče da čitaju su inteligentnija. Britanski naučnici Stjuart J. Riči, Timoti K. i Robert Plumin veruju da rano čitanje samim tim čini decu pametnijim jer im omogućava da pročitaju veći broj knjiga. Naravno, ovo važi i za ljude koji čitaju različitu literaturu, ne samo jedan žanr ili jednog autora.
Stariji od braće/sestara
Naučnici sa Edinburgškog univerziteta su dokazali da starija deca uvek imaju malu, ali značajnu prednost kada je u pitanju koeficijent inteligencije. Obično imaju 3 boda više od mlađih. Ova razlika nije vezana za biološke ili genetske faktore, već za psihološku interakciju između roditelja i dece.
Visoki su iznad proseka
Istraživanje na Prinstonu je pokazalo da viša deca dobijaju više poena na testovima inteligencije. Ovo se može primetiti u ranom detinjstvu. Trogodišnja deca koja rastu brže dobijaju bolje rezultate od nižih vršnjaka.
Pohađali časove muzike
Istraživanje je pokazalo da su deca koja su devet meseci provela na časovima muzičkog vaspitanja (pevanje ili sviranje) imala veći IQ od drugih. U 2013. je istraživanje pokazalo da je visok IQ glavni razlog zašto ova deca biraju muziku.
Imaju normalnu težinu
Anketa iz 2006. godine pokazala je jaku vezu između indeksa telesne mase i kognitivnih sposobnosti. Ljudi koji su imali natprosečni indeks imali su slabije rezultate u obavljanju obaveštajnih ispitivanja u poređenju s drugim grupama. Francuski naučnici analizirali su podatke od 2.200 ispitanika u roku od 5 godina i pokazali da je obim struka direktno povezan s visinom inteligencijom.
Ne uživaju u vežbanju
Američki naučnici su otkrili da su ljudi koji vole intelektualni rad manje aktivni. Ljudi s višom inteligencijom žele aktivnosti koje zahtevaju mentalne napore, kao što je igranje šaha.
Imaju plave oči
Profesori na Univerzitetu u Luisvilu tvrde da ljudi s plavim očima imaju veći koeficijent inteligencije od onih a tamnijim. Ljudi sa svetlim očima mogu se suočiti sa teškim situacijama ispravnim razmišljanjem i donošenjem racionalnih odluka. Ljudi s tamnim očima pokazuju bolje rezultate kada je potrebna hitna reakcija.
Osetljiviji na zvukove
Svakodnevni zvuci, poput pucketanje poda, čak i glasno disanje mogu ometati ljude s visokim koeficijentom inteligencije. Naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju sproveli su istraživanje koje pokazuje vezu između sposobnosti osobe da pronađe neobična rešenja i nemogućnosti ignorisanja zvukova oko nje.
(Izvor Direktno)
