Bakterija može da izdrži zračnjenje 28.000 puta jače od onog koje ubija čoveka!
Bakterija Deinococcus radiodurans, nazvana bakterija Konan, zbog sposobnosti da preživi najsurovije uslove – na primer, doze zračenja 28.000 puta jače od onih koje bi ubile čoveka – svoju tajnu, ustanovili su naučnici, krije u jednom antioksidansu. Istraživači su upravo otkrili kako antioksidans funkcioniše, verujući da će njegovo korišćenje u zaštiti zdravlja ljudi na Zemlji, a i u budućim proučavanjima u svemiru.
Antioksidans nastaje od jednostavne grupe malih molekula zvanih metaboliti, uključujući mangan, fosfat i maleni peptid ili molekul aminokiselina. Ova moćna trojka je efikasnija u zaštiti od zračenja od mangana u kombinaciji sa samo jednom od ostalih komponenti, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Prema šisanju autora, nalazi bi mogli da se koriste za zaštitu astronauta od visokih doza kosmičkog zračenja u budućim misijama širom Sunčevog sistema, prenosi CNN.
„Odavno znamo da joni mangana i fosfat zajedno čine jak antioksidans, ali otkrivanje i razumevanje magične moći koju daje dodavanje treće komponente predstavlja veliki proboj. Studija je pružila ključ za razumevanje zašto je ova kombinacija tako moćan i obećavajući zaštitnik od zračenja”, navodi u saopštenju koautor Brajan Hofman, profesor hemije i molekularne bionauke na Veinberg koledžu Nortvestern univerziteta umetnosti i nauka (SAD). Prethodna istraživanja su pokazala da Deinococcus, upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao oblik života najotporniji na zračenje, može da preživi van Međunarodne svemirske stanice tri godine. I da izdrže kiselinu, hladnoću i dehidraciju.
Hofman i Majkl Dejli, profesor patologije na Vojnomedicinskom univerzitetu u Vašingtonu, takođe su pokazali neverovatnu sposobnost preživljavanja bakterije. U naučnom radu iz oktobra 2022. godine, koji je ovaj dvojac napisao u koautorstvu sa timom istraživača, ukazali su da ako je Deinococcus ikada postojao na Marsu, smrznuti mikrobi bi mogli da prežive milionima godina. Za prethodnu studiju su i, inače izmerili količinu antioksidanata mangana u ćelijama bakterija. Otkrili su da je iz nos zračenja pod kojim bi mikroorganizam mogao da preživi direktno povezan sa količinom antioksidanata mangana. Dakle, što je više antioksidansa mangana, to je veća otpornost na zračenje.
Kada se osuši i zamrzne, Deinococcus radiodurans bi mogla da preživi 140.000 jedinica iks i gama zraka, što je 28.000 puta više od radijacije koja može da ubije čoveka. Za najnovije istraživanje Hofman, Dejli i saradnici su koristili MDP, ili zaštitno sredstvo izvedeno iz melatonina, sintetički antioksidans po uzoru na Deinococcus radiodurans koji je profesor Dejli osmislio. Ovaj antioksidans je korišćen u polivalentnim vakcinama inaktiviranim zračenjem za uništavanje patogena poput hlamidije, na primer. Istraživački tim je analizirao kako aktivne komponente MDP-a, uključujući mangan, fosfat i peptid nazvan DP1, štite ćelije i proteine od izlaganja radijaciji. Kada se peptid i fosfat vežu za mangan, stvaraju trojni ili trostruki kompleks koji je veoma efikasan u zaštiti od zračenja. Zajedno, metaboliti u MDP-u stvaraju tajni sos, naglašava Hofman.
Dr Tatjana Milojević, sa Katedre za egzobiologiju na Univerzitetu Orlean u Francuskoj, koja nije bila uključena u pomneutu studiju, rekla je da ovi rezultati daju nove uvide u to kako bi metaboliti mogli da stvore radiozaštitni štit i potencijalno poboljšati u budućnosti. „Ovo novo razumevanje MDP-a moglo bi da dovede do razvoja još snažnijih antioksidanata na bazi mangana za primenu u zdravstvu, industriji, odbrani i istraživanju svemira”, ističe prof. Dejli.
On dodaje i da će astronauti u misijama u svemiru biti izloženi visokim nivoima radijacije, prvenstveno od energetskih čestica koje putuju kroz kosmos, zvanih kosmički zraci. „MDP kao jednostavan, isplativ, netoksičan i visoko efikasan radioprotektor, mogao bi se davati oralno da bi se ublažili rizici od svemirskog zračenja”, kaže rečeni profesor. Na Zemlji, antioksidans bi se mogao koristiti za zaštitu od akcidenata radioaktivnog zračenja. Tim naučnika sada želi da prouči da li ovaj trostruki kompleks koji stoji iza bakterijskog antioksidansa postoji u ćelijama drugih organizama, i ako postoji, da li je on odgovoran za njihovu otpornost na zračenje.
(RTS)
