Свештачком интелигенцијом су направљена два антибиотика која би могла бити успешна против гонореје и MRSA, тренутно отпорне на таблете. Антибиотици су састављани атом по атом и убијали су супербактерије у лабораторијским тестовима и тестовима на мишевима. Но, потребно је још да се усаврше и те клинички испитају прие него што се допусти употреба ба људима.
Тим престижног Технолошког института Масачусетс (MIT), који је одговоран за овај успех, сматра да би вештачка интелигенција могла започети друго златно доба у откривању антибиотика. Инфекције које су отпорне на антибиотике годишње узрокују више од милион смртних случајева. Прекомјерна употреба антибиотика је за посlедицу имала еволуцију бактерија, чиме one постају отпорне на антибиотике. Деценијама није било нових антибиотика.
Научници су истраживали хиљаде познатих хемикалија да утврде које имају потенцијал да буду нови антибиотици. На МIТ-у су у томе отишли корак даље користећи вештачку интелигенцију, првенствено у настојању да направе антибиотике против гонореје и потенцијално смртоносне MRSA. Резултати истраживања су објављени у научном часопису Cell. Испитано је 36 милиона једињења, међу којима су она која не постоје или још нису откривена. Научници су вештачку интелигенцију оспособили тако што су јој дали хемијску структуру познатих једињења, уз податке о томе да ли успоравају раст различите бактерије.
Вештачка интелигенција је затим учила како бактерије утичу на различите молекуларне структуре, изграђене од атома попут угљеника, кисњоника, водоника и азота. Потом су испробана два приступа у развоју нових антибиотика помоћу вештачке интелигенције. Први је идентифкована обећавајућа почетна тачка за претраживање милиона хемијских фрагмената, величине од осам до 19 атома. Другим су вештачкој интелигенцији дате одрешене руке од самог почетка.
Вештачка интелигенција је елиминисала свешто је превише личило на постојеће антибиотике и филтрирала оно што (ни)је токсично по људе. Научници указују да наставак развоја ових антибиотика може бити дуготрајан и скуп и да не постоји гаранција да ће се коначно моћи примењивати на људима, пише BBC.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
