Пораст угљен-диоксида (CO2) у Земљиној атмосфери мерљив је и у крви људи, показало је ново истраживање. Научници су, анализирајући здравствене податке прикупљане током 20 година на подручју САД, уочили промене у хемијском саставу које су у складу с повећаном излагању овог гаса, пише Science Alert. Оне засад нису опасне, но ако се тренд настави, модели показују да се поједине вредности у хемијском саставу могле приближити границама здравог распона око 2076. године. „Сведоци смо поступне промене крви која одражава пораст атмосферског угљен-диоксида, главног покретача климатских променa”, рекао је респираторни физиолог Алегзандер Лакомб са Универзитета Kартен у Аустралији. „Ако се трендови наставе, наши модели показују да би просечни износи бикарбоната могле досегнути горњу границу прихваћеног здравог распона за 50 година. Kоличине калцијума и фосфора такође би могле пасти на доњу границу здравог распона касније у току овог столећа.”
Фосилни записи показују да су нивои атмосферског CO2 на Земљи били релативно стабилни најмање 150.000 година историје Homo sapiens-а, крећући се између 280 и 300 честица на милион (ppm). Међутим, последњих деселећа забележен је драматичан пораст, са отприлике 369 ppm у 2000. на око 420. У људској крви наведени гас се претвара у бикарбонат, и то једињење у нормалним концентрацијама је корисно јер помаже телу у одржавању здраве pH вредности. Ларкомб и пензионисани колега геонаучник Фил Бирвирт са Аустралијског националног универзитета претпоставили су да би управо бикарбонат могао служити као показатељ количине угљен-диоксида у атмосфери.
Да би то проверили, анализирали су податке америчког Националног истраживања здравља и исхране (NHANES), у склопу којег су прикупљани узорци крви од приближно 7.000 Американаца сваке две године од 1999. до 2020. Резултати су потврдили њихова очекивања: просечна концентрација бикарбоната у крви порасла је са 23,8 на 25,3 милиеквивалената по литри, што је повећање од око 7 посто. Истраживачи напомињу да то прати пораст реченог атмосферског гаса у истом раздобљу. Истовремено, износи калцијума и фосфора показали су супротан тренд – калцијум је опао за 2, а фосфор за 7 посто.
Ове промене могу се објаснити чињеницом да отапање угљен-диоксида у крвотоку мења ацидобазну равнотежу тела. Да би одржалиpH вредност крви унутар уског, здравог распона, бубрези задржавају бикарбонат, молекул који помаже неутралисање вишка киселости. Kости такође могу ублажити киселост отпуштањем минерала попут калцијума и фосфора. Засад су ове промене мале и унутар граница које тело може толерисати. Ипак, истовремени пораст наведеног гаса и бикарбоната је уочљив. Ако су истраживачи у праву, с временом бисмо могли сведочити физиолошким променама на целе популације. „Заправо мислим да је ово што видимо последица тога што наша тела не успевају да се прилагоде. Чини се да смо прилагођени на распон овог гаса у ваздуху који је сада вероватно премашен”, каже Бирвирт.
„Нормалан распон одржава осетљиву равнотежу између количине гаса у ваздуху, pH вредности наше крви, брзине дисања и количине бикарбоната. Будући да је количина угљен-диоксида у ваздуху сада виша него што је човечанство икада искусило, чини се да се он гомила у нашим телима. Могуће је да се никада нећемо прилагодити, због чега је кључно ограничити атмосферске износе.”
(Илутрација EPA)
(Индекс)
