На екватору Марса, за који бисмо могли рећи да је тропско подручје планете, први пут је откривен лед, што би могло бити од важног значаја за будуће мисије с људском посадом. За залеђену воду на Земљином суседу зна се малтене 200 година, јер поларне ледене капе могу се видети и телескопима. До сада се мислило да је немогуће да се лед задржи на топлијем екватору.
Наиме, Марс није попут Земље, има своје геолошке и атмосферске специфичности због којих лед не може дуго потрајати. Стога се већина смрзнуте воде налази испод тла. На површини, због топлоте са Сунца и ретке атмосфере, брзо прелази из чврстог у гасовито стање. Само је на половима довољно хладно да се задржи целе године. Није ни чудо што су се научници изненадили када су га уочили мраз екватору. Температуре на Марсу варирају више него на Земљи, и то на необичан начин. На екватору досегну и 20 Целзијусових степени, а на половима падну на 153 испод нуле.
Будући да планета има јако ретку атмосферу, топлота брзо испари у свемир. Kада бисмо у подне стајали на екватору, у ногама бисмо имали осећај пролећа (двадесетак степени), а на лицу зиме (око нуле). Лед су снимиле две летелице Европске свемирске агенције (ESA). Уочиле су га у Тарсису, највећем вулканском подручју, у којем је смештено 12 великих вулкана. Међу њима и Olympus Mons, највиша узвисина у Сунчевом систему – 29,9 километара.
„Мислили смо да је немогуће да се око екватора створи лед, јер сунчева светлост и ретка атмосфера узрокују релативно високе температуре. Прилике нису исте као на Земљи, где на великим висинама има снежног покривача покров”, рекао је планетарни геолог Адомас Валантинас са Универзитета Браун у САД. Наслаге се појављују на само неколико сати у време изласка сунца, а затим испаре. Лед је невероватно танак, дебљине људске длаке, али прекрива огромно подручје вулкана. Kада би се отопио, могло би се напунити отприлике 60 олимпијских базена. Изгледа да вода на подручју екватора свакодневно циркулише изм чврстог стања на површини у гасовито у атмосфери, пише Space.com.
Адомас је објаснио зашто је тек сада откривен лед: „Прво, била је потребна летелица у орбити која омогућује посматрање локације у раним јутарњим сатима. Друго, лед на екватору већином настаје током хладнијих годишњих доба, тако да се не може приметити у сваком тренутку. Ми смо га случајно тражили близу екватора у склопу другог истраживања. Нисмо очекивали да ћемо га пронаћи на врховима вулкана.”
С обзиром да Марс има низак атмосферски притисак, на врховима планина обично није хладније него у низинама, но научници су открили да се влажан ваздух који се уздиже уз планинске падине може кондензовати у лед. Истраживање Evidence for transient morning water frost deposits on the Tharsis volcanoes of Mars објављено је у часопису Nature Geoscience.
(Илустрација Olympus Mons/ESA)
(Индекс)

„…sa marsijanskog mora pirka blag deferizovan lahor, plavi talasi zapljuskuju letargičnu peščanu obalu…a preko, sa one druge daleke obale, nad taj se svet nadneo šumoviti gorostas: Mons Olimpus…poslednje žarenje sunca…nostalgija sutona u marsijanskim tropima…“
„Teraformiranje“ sam objavio u Galaksija Nova 3/2022. u rubrici: Zavet Ciolkovskog. I tada, kao marsijanski pesnik i sada kao marsijanski psiholog i matematičar, potpuno mi je jasno da je pojam kalokagatije, traganja za preuzvišenom lepotom, logaritamski povezan sa spoljašnjom draži…a najuzvišenija draž, bar što se vertikale tiče ,u našem Sol sistemu je svakako pogled na Mons Olimpus…
Zavet Ciolkovskog se grana i postaje kosmičko drvo Irminsul, Igdrasil i vasionska planina Meru…zavet je to danas i Karla Sejgana i Šklovskog i Kardaševa i Šolomitskog i Ambarcumjana…pa je eto i moja malenkost ušla u taj stroj tragajući za Odom Neobjašnjive Uzvišenosti…
Pozdrav
Stevan Bošnjak