Naučnici su napokon dokučili kako je otprilike izgledala divovska guska koja je harala drevnom Australijom. Za Genyornis newtoni zna se duže vreme. Radi se o vrsti koja izumrla pre 45.000 godina, a prvi put je opisana 1913, piše Science Alert. Nalikovala je današnjim guskama, samo je bila mnogo, mnogo veća. Dosezala je visinu od 2,25 metra, a težila i do 230 kilograma. Paleontolozi su nedavno otkrili gotovo celu lobanju ove neobične ptice. To je tek druga koju su pronašli. Pomoću prve su 1913. dokumentivali postojanje divovske guske, no ta lobanja bila je u užasnom stanju.
Dakle, sada se prvi put može videti kako je pradavna ptica izgledala. Genyornis newtoni je imala ogromnu lobanju i veliki kljun. Kljun je ličio na današnju australsku dugonogu gusku. „Imala pokretni gornji kljun poput papagaja, ali bio je u obliku guščjeg i imao snažan ugriz”, rekla je paleontološkinja Fibi Mekineri sa Univerziteta Flenders u Australiji. „Mogao je drobiti mekano bilje i voće na nepcu. Novopronađena lobanja nam je pomogla da sastavimo slagalicu. Pokazuje da je to, jednostavno rečeno, ogromna vrsta guske.”
Istraživači su skenirali fosil i napravili detaljnu trodimenzionalnu rekonstrukciju da ustanove kako je izgledala. „Ušni kanal bio je zaštićen od vode kada bi zagnjurila, a grlo je štitila struktura kljuna. Oblik kljuna pokazuje da se radilo o veštom hvataču vodenih biljaka”, objašnjava paleontolog Džejkob Bloklend sa Univerziteta Flenders. To bi moglo objasniti zašto je vrsta izumrla budući da su njena slatkovodna staništa u međuvremenu postala slana, pri čemu se dramatično promenio ekosistem. Istraživanje Skull morphology of the enigmatic Genyornis newtoni Stirling and Zeitz, 1896 (Aves, Dromornithidae), with implications for functional morphology, ecology, and evolution in the context of Galloanserae objavljeno je u časopisu Historical Biology.
(Ilustracija Jacob C. Blokland/Flinders University)
(Indeks)
