Najveći kamen oltara u srcu Stounhendža je, zapravo, škotskog, a ne velškog porekla, pokazali su naučnici koji su proučavali njegov hemijski i mineralni sastav. To otkriće ih je zapanjilo i razbilo nekoliko stoleća dugo verovanje u vezi sa stenom u središtu preistorijskog spomenika. Još se ne zna kada je divovski kamen stigao u Solsberijsku ravnicu, istraživači pretpostavaljaju da je to bilo u periodu od 2620. do 2480. godine pre naše ere. Ujedno se raspravlja i da li je danas horizontalno postavljen kamen nekad stajao uspravno.
Novo otkriće nagovešćuje da je jedna od najpoznatijih stenna na svetu prenesena s dalje lokacije nego što se ranije mislilo – a to je najmanje 700 kilometara. Smatralo se da je šest tona teška gromada u drevnom hramu stigla iz Velsa, jer ih je većina porijeklom iz tog dela Velike Britanije. Naučnici su analizirali njen hemijski sastav i minerale i s 95 posto sigurnosti zaključili da je dospela sa severoistoka Škotske. Koautor studije Ričard Bevens sa Univerziteta Aberisvit rekao je da je to doista neverovatno, jer „menja ono šta smo verovali u prošlom stoleću”.
„Uspeli smo da utvrdimo razdoblje i hemijski otisak jedne od najpoznatijih stena u svetski poznatom drevnom spomeniku”, maglasio je. „Sad možemo tvrditi da je taj kamen škotskog, a ne velškog porekla.” Drugi koautor studije objavljene u časopisu Nature, Robert Ikser, dodao je da ovaj zaključak otvara pitanje kako je tako velika stena prenesena s toliko velike udaljenosti i zašto je to uopšte učinjeno.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
