„Priroda je postavila čovečanstvo pod vlast dva suverena gospodara: bol i zadovoljstvo. Samo oni mogu da nam ukažu šta treba da radimo, a i da odrede šta ćemo raditi”, zapisao je britanski filozof Džeremi Bentam. Koji je uspešniji?
Mirjana Pašćan
Godine 1780, nagnut nad stolom u svojem domu u Londonu, Džeremi Bentam napisao je prve rečenice prvog poglavlja jednog od svojih najpoznatijih dela. Zapisao je: „Priroda je postavila čovečanstvo pod vlast dva suverena gospodara: bol i zadovoljstvo. Samo oni mogu da nam ukažu šta treba da radimo, a i da odrede šta ćemo raditi”. Britanski filozof izgradio je ceo pogled na ideji da su svi ljudi motivisani bolom i zadovoljstvom. Društvene nauke danas pozdravljaju ovu zamisao. Ljudi su hedonistička vrsta, kažu nauka danas. Tragaju za srećom i boje se bolnih pretnji koje svet nosi.
Ispod svih maski i pokazivanja hrabrosti, ljudi su svedeni na jednostavne mehanizme „štapa i šargarepe”. Nakon što prevaziđu ponižavajuću i demorališuću jednostavnost ovakvog mehanizma, mogu da nauče nekoliko vrednih lekcija i prilagode sebi ove Bentamove postavke. „Možete postići bilo šta. Sve se svodi na princip koji je pisac Džordž Mak nazvao Skinerov zakon. Prema Maku, kon glasi da kada odlažete zadatak ili vam je teško da ga obavite, imate dva izbora: Ili „učinite bol neizvršavanja zadatka većim od bola obavljanja, ili „učinite zadovoljstvo izvršavanja zadatka većim od zadovoljstva neizvršavanja”.
Ako verujete Bentamu da vas motivišu samo dva stanja, možete takvu postavku iskoristite u svoju korist. Skinerov zakon je nazvan po B. F. Skineru, američkom bihejvioristi koji je razvio ideju uslovljavanja kroz eksperimente s pacovima i golubovima. Glavni argument bio je da se, kao i pacovi, ljudi mogu usloviti da se ponašaju na određeni način kada im se pruže odgovarajući podsticaji bola i zadovoljstva. Trik je, dakle, nameniti sebi nagrade (kao zadovoljstvo) ili kazne (bol zbog izvršavanja ili neizvršavanja) za određeni zadatk.
Suštinski, postoje dva načina da se motivišete: unutrašnja i spoljašnja motivacija. Kod prve želite da uradite iz unutrašnjeg nagona ili želje. Na primer, možda želite da jedete picu jer uživate u tome. Spoljašnja motivacija, s druge strane, javlja se kada nešto radite zbog nekakve dodatne koristi ili nagrade (ili da izbegnete kaznu). Na primer, ne jedete picu jer želite da skinete koji kilogram. Genijalnost Skinerovog zakona je u tome što pretvara vašu najmoćniju unutrašnju motivaciju (zadovoljstvo) u spoljašnju nagradu.
Ekonomista Keti Milkman rekla je da se ove tehnike u literaturi bihejvioralne psihologije smatraju alatima za dobrovoljno obavezivanje ili posvećenost cilju. „To je alat kojim osoba može sama sebe da motiviše”, izjavila je ona i dodala: „To je nešto u šta dobrovoljno ulazite da biste stvorili sistem spoljašnjih nagrada.” Opisala je studiju za pušače koji pokušavaju da prestanu da puše. Postojale su dve grupe, od kojih su obe dobile iste standardne proizvode za odvikavanje, ali je jednoj rečeno da će izgubiti novac ako ne uspeju da polože test urina na nikotin za šest meseci. Rezultat? Stopa uspešnosti prestanka pušenja porasla za oko 30 odsto.
Zna se da, ako želite da uspete u nekom zadatku, morate postaviti snažne alate koji će vas vezati za ciljeve da biste ostali na pravom putu ili podići uloge. Pravo pitanje jeste: Kako da dođete do najboljih alata? Da li je bolje da sebi obećate zadovoljstvo ili da se okrenete pretnji da ćete biti kažnjani bolom? Ispostavilo se da bol snažnije motiviše. Kako je Milkman objasnila: „Tako je Kaneman 2002. dobio Nobelovu nagradu za Teorija perspektive. On i Amos Tverski pokazali su da je bol motivišući faktor više nego ekvivalentno zadovoljstvo. Na primer, ako izgubite 20 dolara, bićete uznemireniji nego što ćete biti srećni ako pronađete 20 dolara. Bol nadmašuje zadovoljstvo”.
Koristeći sve ovo i Milkmanine savete, Tomson, poznat kao pragmatičan filozof preporučuje tri praktična saveta:
- Kladite se. Pronađite prijatelja ili člana porodice i opkladite se u određenu sumu novca ili neki vredan predmet da ćete obaviti određeni zadatak. Na primer, možete reći: „U redu tata, ako ne izgubim pet kilograma do rođendana, možeš da uzmeš moj Play Station 5”. Idealno bi bilo staviti opkladu na neko neutralno mesto da ne biste mogli odustati od dogovora ako izgubite. Ovakvi alati deluju samo ako od njih ne možete pobeći.
- Društvena odgovornost. Recite svima da pokušavate da postignete nešto. Podelite svoj cilj i rok sa drugima. Redovno ih obaveštavajte o svom napretku. Ovo služi u dve svrhe: štap i šargarepa. Šargarepa je da dobijate pohvale, podršku i savete od najbližih. Štap je tu da se možete osećati posramljeno ili neugodno ako ne uspete.
- Izbegavajte stanja dosade: Lako je pretpostaviti da je dosada jedna neutralna, srednja tačka između zadovoljstva i bola, ili da je samo odsustvo akcije. Ali, Milkman ne misli tako. Kako je rekla u jednom od intervjua za Big Think: „Ima istraživanja koja pokazuju da postoji bazična averzija prema dosadi. Dosada nam stvara bol. U jednoj studiji iz 2016, kada su ispitanici bili izloženi dugom, monotonom i dosadnom filmskom fragmentu, radije su birali da se šokiraju nego da se dosađuju”.
Tako da, kao opšte pravilo stoji – trudite se da budete zauzeti. „Đavo zapošljava besposlene ruke”, kaže poslovica. Onima kojima je dosadno lako padaju gluposti na pamet. „Glavni problem u savladavanju prepreka na putu postizanja ličnih ciljeva”, zapisala je Keti Milkman u uvodu knjige, „nisu naše predispozicije već pogrešna ideja da se svaka prepreka može savladati na isti način, zauzimajući uvek jednaki stav i ulogu. Nije tako”, tvrdi autorka i navodi primer Andre Agasija koji je postizao odlične ali ne i vrhunske rezultate sve dok nije angažovao trenera Breda Gilberta s kojim se popeo na teniski vrh. Radilo se o potpunoj promeni taktike, pomeranju fokusa sa napora na lično usavršavanje na prepoznavanje i praćenje slabosti protivnika i prilagođavanje igre njihovim nedostacima. Upravo je to ideja koju u knjizi podvlači Milkman. „Ne mogu se efikasno postizati rezultati bez uočavanja konteksta u kojem delujemo i bez pronalaženja i primene odgovarajućih tehnika koje će uspešno anulirati uticaje upravo tih, uvek različitih nepovoljnih okolnosti”.
(Ilustracija Pixabay)
(Pulse)
