Неуронаучник Kристијан Доелер сматра да мозак не помаже само у сналажењу, већ функционише као сложеннавигацијски систем. За своја истраживања управо је награђен престижном Лајбницовом наградом у вредности од 2,5 милона евра, пише Еuronews. Професор Доелер, психолог из Института Макс Планк за когнитивне и мождане науке у Лајпцигу, са својим тимом настоји открити темељне принципе кодирања у мозгу који омогућују људско размишљање. У склопу истраживања студенти у скенеру за магнетску резонанцију играју рачунарске игре, користећи тастатуру за кретање и доношење одлука.
Доелер описује један од задатака: „Рецимо, учесници су у улози таксисте и морају превести особу од тачке А до тачке Б. Док извршавају задатак, ми меримо принципе кодирања у мозгу и паралелно пратимо њихову мождану активност”. И док се испитаници возе виртуелним градом, њихов мозак ради попут навигацијског система. Показало се да највећу мождану активност имају учесници с најбољим навигацијским вештинама, односно они који тачно прођу свих 10 виртуелних рута и увек пронађу најкраћи пут. Према Доелеру, исти системи у мозгу који помажу у сналажењу у простору такође организују памћење, учење и знање.
„Сетите сеамо школских дана: картице с белешкама смо исто тако просторно организовали да бисмо разврстали појмове. Простор је изванредан медијум за визуелизацију, омогућује да ствари прикажемо као блиске или далеке зависно од њихоxе сличности и разлика”, објашњава научник. Ова идеја подсећа на социолога Никласа Лухмана, који је своју кутију с 90.000 руком писаних белешки сматрао одразом властитог мозга. Доелер додаје да је навигацијски систем мозга одговоран за памћење информација: „То значи да је навигацијски систем засигурно активан сваки пут када користите просторну стратегију за разврставање информација, примерице када новинске чланке слажете на различита места на столу”.
Свој први велики истраживачки успех Доелер је постигао још 2010. године када је доказао постојање такозваних мрежних ћелија код људи. Иако је њихов принцип рада био познат код глодара, он је с колегама у часопису Nature објавио студију која је помоћу fMRI открила сигнал што је одражавао положај испитаника у виртуелном окружењу, а то је потврдило да људи и глодари користе врло сличне механизме просторне перцепције. „Наше кључно истраживачко питање, како садашње тако и дугорочно, јесте теза да мождани навигацијски систем није важан само за проналажење пута од тачке А до Б у граду, већ и за обављање других когнитивних задатака, попут учења концепата и стицања новог знања”, наглашава Доелер. Он жели да истражикако мозак обрађује друштвену интеракцију посматрајући двоје испитаника у току заједничког процеса учења.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
