У прадавним морима, још у доба прекамбријума, на Земљи су постојала необична створења налик јегуљи. Били су то конодонти, који су живели у раздобљу пре 500 до 200 милиона година, а нестали су у току масовног изумирања на прелазу из тријаса у јуру.
Иако су били дугачки тек неколико центиметара, научници их данас сматрају једнима од најуспешнији кичмењака који су икада постојали. Уместо чељусти, њихова су уста била испуњена десецима сићушних структура налик зубима, чији су врхови били невероватно танки, свега 2 микрометра. „То је готово као да из зуба вири низ игала”, сликовито је описао др Алистер Еванс са Универзитета Монаш за Australian Geographic. Вјерује се да је врста конодонта Wurmiella excavata имала структуре оштре попут бритве којима је плен обрађивала јединственим покретом с лева на десно, за разлику од уобичајеног жвакања горе-доле какво познајемо данас.
Kонодонти се сматрају првим створењима која су развила зубе, а њихове зубне структуре до данас држе рекорд као најоштрије икад измерене. „Желели смо да откријемо како су се ти деликатни зуби спајали и како су уопште функционисали приликом храњења”, изјавио је Филип Донохју, палеобиолог са Универзитета у Бристолу и коаутор студије из 2012. године. Истраживање је открило да конодонти нису жвакали храну попут данашњих животиња. Уместо тога, ослањали су се на притисак концентрисан на врху сваког појединог, екстремно оштрог зуба. То је и логично, с обзиром да нису имали чељусти – снагу угр заменила је невјеројатна оштрина којом су пробијали и комадали плен
„Зуби налик оштрицама прво би захватили плен страга, затим се помакли напред и поново раздвојили”, објаснио је Донохју. Научни тим верује да су конодонти имали и невероватну способност – могли су сами поправљати и оштрити своје истрошене зубе. Реч је о особини која се изгубила током даље еволуције.
(Илустрација Wikimedia)
(Индекс)
