Više od decenija astronomi traže skrivenu planetu čija se postojanje može ustanoviti prema ponašanju obližnjih tela. Često se nazivaju Planeta iks ili Planeta devet.
Astronomi veruju da Kajperov pojas čine ostaci nakon formiranja Sunčevog sistema. Proteže se 50 puta dalje od Sunca nego Zemlja. Pluton je sada razrstan kao patuljasta planeta i jedna je od većih u mnoštvu nebeskih tela koja tamo postoje. Budući da su toliko daleko od Sunca, teško ih je uočiti. Više od decenija astronomi traže skrivenu planetu čija se postojanje može ustanoviti prema ponašanju obližnjih tela. Često se nazivaju Planeta iks ili Planeta devet. Postoje suprotstavljena mišljenja, pa pojedini istraživači veruju da ona uopšte ne postoji. Uskoro bi se ta nepoznanica mogla razrešiti, nakon što novi teleskop koji može pregledati celo dostupno nebo svakih nekoliko noći postane bude uključen krajem 2025. godine.
Potraga je, inače, nedavno krenula, a rasprave su počele pre više od 175 godina. „Otkako je Neptun otkriven 1846. najmanje 30 astronoma je ukazalo na postojanje raznih vrsta transneptunskih planeta i svi su bili u krivu”, rekao je Konstantin Batigin, profesor na Kalifornijskom institutu za tehnologiju (Kaltek). Svako telo koje kruži oko Sunca van orbite Neptuna astronomi definišu kao transneptunsko. On i Majk Braun, profesor planetarne astronomje na istom univerzitetu, poznat i „kao čovek koji je ubio Pluton”, među najglasnijim su pristašama Planete devet. Na tome rade od 2014, inspirisani studijom astronoma Skota Šeparda i Čedvika Truhilja, profesora astronomije na Univerzitetu Severna Arizona.
Potonja dvojica prvi su primetili da su orbite nekih poznatih transneptunskih tela čudno grupisane. Tvrdili su da bi nevidljiva planeta – nekoliko puta veća od Zemlje i više od 200 puta dalja od Sunca – mogla uticati na kretanje pomenutih manjih. Batygin je, pak, koautor šest studija o Planeti devet, nudeći nekoliko dokaza za njeno postojanje. Najnovija, objavljena u aprilu u časopisu The Astrnomical Journal Letters The, prati nebeska tela podložna nekoj vrsti perturbacije koja ih ubacuje u orbitu Neptuna pre nego što potpuno napuste Sunčev sistem.
Jedna opcija mogla bi biti nešto što se zove galaktička plima, kombinacija sila udaljenih zvezda u galaksiji Mlečni put. Ali Batygin i saradnici su pokrenuli računarske simulacije da testiraju ovaj scenario na postojanje Planete devet i pokazalo se da bi ona morala postojati. Prema Batiginu, pet do sedam puta je veći od Zemlje, sa orbitalnim periodom od 10.000 do 20.000 godina. „Ono što ne možemo izračunati radeći simulacije jeste gde se nalazi i njen sastav. Verovatno je to manja verzija Urana i Neptuna i učestvovala je u formiranju tih planeta”, objasnio je Batygin.
No, studija objavljena u avgustu 2023. ukazuje na postojanje skrivene planete koja je, zapravo, mnogo manji – 1.5 do 3 puta veća od Zemlje. „Moguće je da je to ledena i stenovita planeta. Zbog svoje velike mase, imala bi visoku unutrašnju energiju koja bi mogla održati, na primer, podzemne okeane. Orbita bi bila vrlo udaljena, mnogo dalja od Neptunove”, izjavio je Patrik Sofija Likavka, profesor planetarnih nauka na Univerzitetu Kindai u Japanu i koautor studije. Postojanje planete izvedena je iz računarskih modela koji treba da objasne čudna ponašanja transneptunskih tela, što ukazuje na sličnosti s Batyginovim istraživanjem. Međutim, ovaj model ne gleda na ista orbitalna poravnanja i jako se razlikuje od Batiginovog.
Ostale pretpostavke sugerišu da su anomalije koje svi pokušavaju objasniti uzrokovane nečim sasvim drugačijim, poput primordijalne crne rupe – stvorene neposredno nakon Velikog praska – koju je Sunčev sistem uhvatio dok se kretao galaksijom. Druga upućuje da bi moglo biti nešto pogrešno u trenutnom naučnom razumevanju gravitacije. Izvesni istraživači veruju da je otkriveno premalo transneptunskih tela da bi izvukli bilo kakve zaključke u vezi s njihovim orbitama. „Imamo otprilike desetak takvih tela, a promatramo samo najsjajnija i to kada su najbliže Suncu”, podsetio je Renu Malhotra, profesor planetarnih nauka na Univerzitetu u Arizoni.
Podaci nisu dosledni zbog pristranosti posmatranja, prema Malhotri, zato su istraživači sumnjičavi. Među skepticima je i Šepard, jedan od koautora studije iz 2014. koja je inspirisala Batiginovo istraživanje. Malhotra je koautor studije iz kolovoza 2017. Koja nagovešćuje postojanje planete veličine Marsa u Kajperovom pojasu, ali ne isključuje potpuno hipotezu o Planete devet. Neposredno osmatranje bi, naravno, okončalo sve kontroverze, ali svi dosadašnji pokušaji bili su uzaludni.
Batigin je i koautor studije iz marta koja je koristila podatke iz Panoramic Survey Telescope and Rapid Response Systema ili Pan-STARRS-a, opservatorije na Havajima, što je omogućilo da se analizira 78% neba u kojem bi Planeta devet navodno mogao biti – ali je tu nisu pronašli. „Uočavanje tako udaljenog tela, a da ne znate gde gledati, izuzetno je teško i slično traženju mete snajperom umesto dvogledom”, tvrdio je Batigin za CNN.. „Nebo je stvarno veliko kada tražite nešto otprilike 100 miliona puta manje sjajno od Neptuna, dakle na rubu onoga što je moguće otkriti s apsolutno najvećim teleskopima trenutno na svetu trenutačno.”
Svi tragači su, međutim, saglasni da bi teleskop u izgradnji mogao bi krajem 2025. zaključiti raspravu. Zvezdarnica Vera Ci Rubin ima najveću digitalnu kameru ikad napravljenu i nalazi se na vrhu planine visoke gotovo 3.000 metara u severnom Čileu. „To je teleskop sledeće generacije koji će pretraživati celo dostupno nebo svakih nekoliko dana. Možda će odmah otkriti Planetu devet, što bi bio fantastičan završetak potrage. Ali čak i ako ne otkrije nijedno novo nebesko telo, to će biti dovoljno za potvrdu hipoteze o Planetu devet jer će verodostovjno proveriti sve statistike i sva istraživanja”, zaključio je Konstantin Batigin.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
