Naučnici su identifikovali ćelijski protein koji znatno utiče na starenje. Ujedno su promenili taj gen i omogućili njegovo stvaranje u voćnim mušicama, čime su im produžili život za čak 30 posto! Nadaju se da će ovo otkriće podstaći napore za usporavanje ljudskog starenja i produženje životnog veka. Otkriće se temelji na proteinu u citoskeletu, poznatom kao F-aktin (filamentni) aktin. To je polimerizovani oblik aktina koji tvori duge, tanke i fleksibilne niti (filamenti) na spoljnoj strani ćelije. Oni imaju ključnu ulogu u održavanju ćelijske strukture, određivanju njenog oblika, pokretljivosti i unutrašnjeg transporta.
Citoskelet je mreža proteinskih niti koja pruža strukturnu potporu ćeliji, a protein F-aktin je jedna od njegovih glavnih komponenti. On učesrvuje u različitim procesima, uključujući želijko kretanje, deobu i međućelijsku interakciju. S obzirom na to da određuje čvrstoću i gipkost ćelije, njegovo pravilno funkcionisanje ključno je za održavanje ćelijskog zdravlja. Starenje i promene u citoskeletu, uključujući F-aktin, mogu dovesti do poremećaja u ovim funkcijama, što uzrokuje fomilanje ćelijskog otpada i razvoj bolesti povezanih sa starenjem, poput neurodegenerativnih.
U naučnom radu, objavljenom u časopisu Nature Communications, istraživači su produžili životni vek voćnih mušica za 30%, a nadaju se da bi to jednog dana moglo biti primenjeno i na ljude u nekoj meri. Detaljno su proučavali vezu F-aktina i njegovog nafomilavanja u mozgu sa starenjem. Otkrili su da to otežava ćelijsko pročišćenje, što na kraju dovodi do nastanka ćelijskog otpada u mozgu. U ranijim proučavanjima potvrdilo se da gomilanje tog proteina u miševima uzrokuje degeneraciju neurona. Autori se nadaju da se određenim genetskim modifikacijama ovo nakupljanje može sprečiti u određenoj meri i da se tako uspori starenje.
„Dinamika aktina je ključna za biogenezu i prenos većine ćelijskih vezikula, uključujući autofagosome”, ističu autori. Autofagija je, inače, proces u ćeliji kojim se razgrađuju i recikliraju oštećeni delovi da bi se održala njena ravnoteža i funkcionalnost. „Onemogućena autofagija smatra se glavnim znakom starenja, što rezultira narušenom proteostazom i smanjenim obnavljanjem organela. Nadalje, defekti autofagije i vezikularnog transporta identifikovani su kod neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu, Parkinsonovu i Hantingtonovu”, objasnili su autori.
Voćna mušica (Drosophila melanogaster) se koristi kao model u genetskim istraživanjima iz nekoliko razloga: genom joj je potpuno mapiran, što omogućuje jednostavno proučavanje gena; ona ima kratak životni ciklus, što olakšava brzo posmatranje više generacija; jednostavna je za gajenje i čuvanje u laboratoriji; ima visok stepen genetske sličnosti s ljudima (mušica ima oko 60% istih gena koje imaju ljudi), što omogućuje proučavanje osnovnih bioloških procesa bitnih za ljudsko zdravlje. Genetske promene u novom istraživanju bile su usmerene samo na neurone, no istraživači kažu da su poboljšale ukupno zdravlje muva i, čak, pokazale znake poboljšanja funkcija mozga i drugih organa. Otkriće ukazuje da bi gomilanje F-aktina moglo biti uzročnik kognitivnog propadanja povezanog sa starenjem.
(Ilustracija Adobe stock)
(Indeks)
