Nastanak prvih zvezda i galaksija odigrao se ranije nego što se do sada mislilo. Evropski tim astronoma nije pronašao nikakve dokaze o postojanju prve generacije zvezda tokom perioda od 500 miliona do milijardu godina nakon „Velikog praska”.
Istraživanje prvih galaksija i dalje predstavlja veliki izazov za moderne astronome. Još ne znamo kada i kako su prve zvezde i galaksije u univerzumu nastale. Na ova pitanja se pokušava dobiti odgovor kroz deep imaging posmatranja teleskopa „Habl”. Astronomi su tako u stanju da gledaju univerzum sve do 500 miliona nakon „Velikog praska”.
Tim evropskih istraživača, predvođen Rahanom Batavdekar iz Evropske agencije za istraživanje svemira (ESA), proučavao je prvu generaciju zvezda u ranom univerzumu. Ove zvezde su nastale od prvobitne materije koja je nastala u velikom prasku. Sastojale su se samo od vodonika, helijuma i litijuma – jedinih elemenata koji su postojali pre nego što su procesi u jezgrima ovih zvezda stvorili teže elemente, poput kiseonika, azota, ugljenika i gvožđa. Batavdekar i njen tim su posmatrali rani univerzum od 500 miliona do milijardu godina posle velikog praska proučavajući grupu galaksija MACS J0416 i njeno paralelno polje uz pomoć teleskopa „Habl”, zajedno sa dodatnim podacima dobijenim od Nasinog svemirskog teleskopa „Spicer” i zemaljskog Velikog teleskopa Evropske južne opservatorije.
„Nismo pronašli nikakve dokaze o postojanju prve generacije ovih zvezda u tom kosmičkom vremenskom intervalu”, rekla je Batavdekar. Ovi rezultati pokazuju da se najranija formacija zvezda i galaksija odigrala mnogo ranije nego što se može ispitati teleskopom „Habl”, što ostavlja prostor za dalja istraživanja sa budućim svemirskim teleskopom „Džejms Veb”.
(Izvor RTS)
Teleskop ,,Džejms Veb‘‘ neće dati odgovor o prvim galaksijama jer ih i nema. Standardni model univerzuma je čista religija kojom se manipuliše stvarnost.
Stvarnost se u ovim izopačenim okolnostima ne može definisati. Neki su i digli ruke govoreći da ona ne postoji, već je to neka projekcija nekog događaja u nekom vremenu. Suština problema je u blokadi mišljenja, odnosno u postavljanju barijera, ili nekih granica. I dalje se koristi ta čuvena nebuloza o stvaranju univerzuma iz ničega, i da on ima svoj konačan dimenzioni okvir. A kada se postavi pitanje gde se nalazi taj univerzum koji je nastao eksplozijom, odgovor bi verovatno bio pa nigde jer se ne može definisati nešto što nema početak i kraj i koji ujedno izlazi iz okvira ograničenosti. Suludo je insistirati na nekom početku i nekom kraju.
Beskonačnost nema ni početak ni kraj on je jednostavno univerzalan i nedokučiv.