Zašto slavimo Dan broja pi? Pi je magija. To je broj koji je beskonačan, univerzalan, transcendentalan i iracionalan. Pojavljuje se svuda, a matematičari kažu da je pi bliži religiji ukoliko se ona može naći u matematici. Pi je zbunjujuća, elegantna reprezentacija nečeg beskonačnog i mističnog. Simbol π je prvi upotrebio Vilijam Džons, velški matematičar, 1706. godine kao skraćenicu za odnos obima i prečnika bilo kog kruga, ali ova definicija ne odražava svu snagu i magiju broja pi.
Nekima pi predstavlja i izvor zabave. Ima ljudi koji se takmiče ko će da zapamti više decimala broja pi koji, na primer sa 50 decimala izgleda ovako: 3,14159265358979323846264338 32795028841971693993751. Jedna od privlačnosti pi je to što ga nikada ne možemo potpuno saznati i što se nastavlja u beskonačnost bez ponavljanja ili šablona. Ako postoji obrazac, niko ga još nije otkrio.
U geometriji zasnovanoj na euklidskim principima, odnos obima kruga i prečnika ostaje isti. Ovaj odnos, poznat kao pi (π), bio je tema bezbroj studija u poslednjih nekoliko hiljada godina, više nego bilo koji drugi broj. Pi je važan u mnogim oblastima, ne samo u matematici, već i u fizici, statistici, inženjerstvu, arhitekturi, biologiji, astronomiji, čak i u likovnoj umetnosti. Pored pojavljivanja u geometriji, pi se javlja u nekoliko iznenađujućih prirodnih pojava.
Vavilonci su smatrali da bi odnos obima kruga i njegovog prečnika trebalo da bude 3 1/8, a stari Egipćani su izračunali ovaj odnos od 256 prema 81, što je ekvivalentno oko 3,1605. Ime „pi” je broju 3,14 u 8. veku dao Englez po imenu Vilijams Džons. Pi počinje brojem 3.14 za svoje prve tri cifre – zato se 14. marta (3. 14.) širom sveta slavi Dan broja pi. Slovo grčkog alfabeta se na engleskom izgovara kao „paj“, što je identično izgovoru engleske reči „pita“. Zbog toga u nekim delovima sveta današnji Dan broja pi i Dan matematike, proslavljaju jedući pitu.
Godine 250. p.n.e, Arhimed iz Sirakuze je odredio prve dve cifre Pi (= 3,14), dok je Ptolomej Aleksandrijski odredio prve četiri cifre 150. godine p. n. e. Godine 1424, iranski astronom al-Kaši otkrio je prvih 16 cifara i držao je rekord skoro 200 godina. Krajem 16. veka Holanđanin Ludof van Cojlen je došao do 35 cifara, što mu je uklesano i na nadgobnom spomeniku. Koristeći beskonačan niz, britanski matematičar Džon Mačin izračunao je prvih 100 cifara 1706. godine, dok je drugi britanski matematičar, Ferguson, izračunao prvih 620 cifara 1946. godine.
Švajcarski matematičar Peter Trub izračunao je do 22.459.157.718.361 cifra 2016. Za izračunavanje decimalne vrednosti od 62,8 triliona (milion miliona) cifara u avgustu 2021. godine istaživačima, koji su za ovo koristili superkompjuter, bilo je potrebno tačno 108 dana i devet sati.
(RTS)
