Ужарена галаксија удаљена готово пола милијарде светлосних година могла би нам у стварном времену пружити јединствену прилику да посматрамо судар супермасивних црних рупа, и то унутар људског века – могуће за мање од стотину година. Нова анализа необичног светла из галаксије Мrk 501, која припада врсти блазара, упућује на то да се у њеном средишту не налази једна, већ две супермасивне црне рупе, од којих свака избацује властити млаз материје. Иако се не ради о коначној потврди, ово је тренутно најувјерљивије објашњење за необично понашање галаксије, наводи се у студији коју је водила астрономкиња Силке Брицен из Института Макс Планк за радио-астрономију у Немачкој, пише Science Alert.
Ако се откриће потврди, то би могло значити да је један од највећих циљева модерне космологије надохват руке: прво осматрање спајања супермасивних црних рупа, чија маса може бити милионима или чак милијардама пута већа од Сунчеве. Супермасивне црне рупе налазе се у средишту готово сваке велике галаксије, али њихов настанак и раст и даље су међу највећим загонеткама модерне астрофизике. За разлику од мањих, које настају урушавањем масивних звезда и могу нарасти спајањима, није јасно како космичка тела масе милионима пута веће од Сунчеве досежу такве размере.
Један од разлога јесте тај што још нема довољно осетљивих справа за детекцију гравитационих таласа које изазивају судари супермасивних црних рупа, а они би били кључан извор информација о развоју. Ипак, те црне рупе остављају видљиве трагове. Kада гутају материју, око њих настаје ужарени диск, а део материје избацује се у свемир у облику снажних млазева плазме које можемо детектовати радио-телескопима.
Галаксија Мrk 501, удаљена око 464 милиона светлосних година, дуго се сматра кандидатом с две супермасивне црне рупе. Реч је о блазару, галаксији чији је млаз усмерен готово директно ка Земљи. Научници су 23 године посматрали промене у њеним млазевима и уочили необичан образац кретања. Подаци упућују на постојање другог, слабијег млаза који кружи око средишта галаксије, што се најлакше објашњава постојањем две црне рупе у међусобној орбити. „Подаци сугеришу да је овај систем у сталном кретању и да се структура млаза мења на начин који је тешко објаснити без две црне рупе”, рекла је Силке Брицен.
Анализа је показала два карактеристична периода промена, један од седам година и други који траје око 121 дан, што би могао бити орбитални период пара. Процењује се да су црне рупе раздвојене релативно малом удаљеношћу на космичкој скали. То је посебно занимљиво због такозваног проблема коначног парсека, теоријске препреке према којој би се приближавање таквих тела требало зауставити пре судара. Овај систем указује да постоји начин да се препрека премости. Ако се то потврди, реч је о реткој прилици за посматрање судара супермасивних црних рупа. Научници процењују да би се то могло догодити у релативно кратком времену, можда у следећих стотинак година.
(АI илустрација)
(Индекс)
