Arheologe deceijama zbunjuje neobičan i pomalo jeziv izraz vrišteće mumije. Zašto je tako balsamovana? Da li neko od napravio grešku? Kako je zapravo umrla? Otkrivena je 1935. u blizini Luksora, na području drevne Tebe. Stručnjaci su ispod grobnice Senmuta, kraljevskog arhitekte i navodnog ljubavnika slavne egipatske vladarke Hatšepsut, pronašli zasebnu grobnu komoru u kojoj su se nalazila tela njegove majke Hat-Nufer i drugih članova porodice. Upravo je tu nađena mumija zrele žene u drvenom kovčegu, s crnom perikom i dva prstena sa skarabejima. Izraz joj je bio zapanjujući: širom otvorena usta i lice u grču. Zato je nazvana – vrišteća mumija.
„Vidimo da je balsamovana skupim uvezenim materijalom. To protivreči hipotezama da se radilo o loše izvedenoj mumifikaciji”, kazala je radiološkinja Sahar Salem sa Univerziteta Kairo, koja je putem kmpjuterizovane tomografije (CT), elektronske mikroskopije i drugih tehnologija virtuelno secirala mumiju. Analiza je pokazala da je još u dobrom stanju, iako je prošlo gotovo 2.500 godina. U trenutku smrti nedostajalo joj je nekoliko zubi, lj ostali su bili slomljeni ili istrošeni. „Neke su joj možda izvadili. Stomatologija se razvila u starom Egiptu”, dodala je radiološkinja.
CT je pokazala da je za života bila visoka 1,54 metra i da je umrla u 48. godini. Bolovala je od blagog artritisa kičme, što je vidljivo zbog osteofita ili koštanih izraslina. Nije utanovljen rez koji je čest kod balsamov, a još je imala mozak, srce, pluća, jetru, slezinu, bubrege i creva. To je pomalo neobično, budući da je klasičan postupak mumifikacije u Novom kraljevstvu (od 16. do 11. stoleća pre nove ere.) uključivalo uklanjanje svih organa osim srca. Spektroskopija je obelodanila da je balsamovana smrekom i tamjanom, skupim materijalima koje je Egipat uvozio iz istočnog Mediterana, Afrike, i južne Arabije.
Prirodna kosa bila je obojena kanom i uljem smreke. Dugačka perika, izrađena od vlakana palme datulje, dodatno je obrađena kristalima kvarca, magnetita i albita; verovatno da bi se učvrstili pramenovi i veštačke vlasi dobile crnu boju koja je drevnim Egipćanima simbolizovala mladost. Imajući u vidu da nije ustanovljen uzrok smrti, postavlja se pitanje kako je nastao jezivi izraza lica. S obzirom na to da je korišćen skup materijal, očito je da se nije to nije bilo površno balsamovanje pri čemu su nemarni izvršioci zaboravili zatvoriti usta preminuloj.
„Izraz mumije bi mogao ukazivati na kataleptičku ukočenost. Žena je verovatno umrla vrišteći od agonije ili bola”, pretpostavlja Salem. Kataleptička ili trenutna mrtvačka ukočenost redak je oblik mišićne ukočenosti koji se javlja u trenutku smrti, zbog čega telo ostaje u istome položaju sve do nastupanja mrtvačke ukočenosti. Obično je povezana s nasilnom smrću, velikim bolovima i intenzivnim emocijama. „Verovatno su mumificirali zgrčeno telo pre nego što se opustilo, pa je ostao ovaj izraz lica i usta. A moguće je i da balsameri nisu mogli zatvoriti usta zbog zgrčenih mišića”, zaključila je Sahar Salem.
(Ilustracija Sahar Salem)
(Indeks)