Нови троминутни тест можданих таласа могао би открити тешкоће с памћењем повезане са Алцхајмеровом болешћу знатно пре постављања уобичајене дијагнозе. Ово откриће буди наду да се помоћу овог приступа могуидентификовати пацијенти којима би нови лкови највише помогли, пише The Guardian.
У малој, али значајној студији, тест је успешно указао на специфичне невоље с памћењем код особа с благим когнитивним оштећењем, издвајајући оне под повећаним ризиком од развоја Алзцхајмера. Истраживања на већим групама испитаника већ су у тoку. Реч је о Fastball тесту, облику електроенцефалограма (EEG) који помоћу малих сензора постављених на власиште бележи електричну активност мозга док особа посматра низ слика на екрану.
Невоље с памћењем откривају се анализом аутоматских реакција мозга на слике које је испитаник видео непосредно пре самог тестирања. „Ово нам показује да наша нова пасивна мера памћења, коју смо смислили специфично за дијагнозу Алцхајмерове болести, може бити осетљива на појединце с врло високим ризиком који још нису дијагностификани”, изјавио је др Џорџ Стотхарт, когнитивни неуронаучник са Универзитета у Бату, где је тест развијен.
Студија, спроведена у сарадњи са Унивезитетому Бристолу, обухватила је 54 здраве одрасле особе и 52 пацијента с благим когнитивним оштећењем (БKО). Потоњима су памћење, размишљање или језичке способности нарушене, али не у мери која би их спречавала у обављању свакодневних послова. Пре теста волонтерима је приказано осам слика уз упутство да их именују, а не и да их покушају запамтити.
Истраживачи су потом бележили мождану активност док су испитаници гледали стотине слика што су се брзо смењивале на екрану, при чему се свака пета односила на једну од осам претходно приказаних. Научници су открили да су особе с амнестичким БKО стањем које првенствено утиче на памћење, имале смањене мождане реакције у поређењу са здравим учесницима и онима с неамнестичким БKО. Познато је да особе с амнестичким БKО имају вишеструко већи ризик од развоја Алцхајмерове болести. Важно је нагласити да тест не може са сигурношћу предвидети ко ће оболети.
Међутим, ако веће студије потврде ове налазе, поменути тест могао би постати кључан алат за лкаре у раној процени пацијената под високим ризиком. Тиме би се омогућило правовремено увођење нових лекова попут „донанемаба” и „леканемабa”, од којих би такви пацијенти могли имати највише користи. Сва тестирања изведена су у домовима испитаника, што је, према речима др Стотхарта, кључно за доступност методе и смањење анксиозности код пацијената. Детаљи истраживања објављени су у часопису Brain Communications.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
