Ново истраживање је показало да 28 најнасељенијих градова у САД, међу којима су Њујорк, Чикааго, Далас и Денвер, тону од два до 10 милиметара годишње. Kоришћењем сателитских радарских мерења, тим истраживача из Политехничког института Виџинија и Државног универзитета урадио је мапе високе резолуције, које приказују слегање тла у већим америчким градовима. У сваком од 28 проучаваних, најмање 20 посто града је тонуло, а у 25 градова најмање 65 посто.
Градови у Тексасу показују највеће стопе слегања, а Хјустон предњачи. Тамо око 40 посто града тоне више од пет милиметара годишње, док 12 посто града тоне 10 милиметара сваке године. Слегање тла није неуобичајено широм света, јер се многа подручја слежу због природних геолошких процеса, међутим тим из Вирџинијског технолошког института је закључио да је 80 посто слегања урбаних подручја у САД узроковано уклањањем подземних вода за људску употребу. Kако градови расту, овај проблем се може додатно погоршати.
И док слегање тла представља ризик за обалске градове, којима прети и раст нивоа мора погоршан климатским променама, оно такође угрожава градове у унутрашњости чинећи их склонијим поплавама. Осим тога, неравномерно слегање тла у граду може дестабилизовати зграде и инфраструктуру.
„Латентна природа овог ризика значи да инфраструктура може бити тихо угрожена временом, при чему штета постаје евидентна тек кад је озбиљна или потенцијално катастрофална”, изјавио је Маношер Ширзаи, ванредни професор у Лабораторији за посматрање Земље и иновације Циеџинијског технолошког института.
Иако не можемо у потпуности зауставити слегање тла испод урбаних подручја, ипак се може радити на ублажавању. Истраживање је обављено недавно у часопису Nature Cities.
(Илустрација Shuterrstock)
(Kликс)
