Астрономоско друштво „Руђер Бошковић” из Београда ове године слави 90 година постојања. После периода који га је довео на ивицу колапса, коначно је дочекало ведрије дане.
Др Романа Вујасиновић
На обронцима Kалемегдана, са панорамским погледом на Београд, смештена је опсерваторија Астрономског друштва „Руђер Бошковић” (АДРБ). Поред терасе која је прилагођена телескопским посматрањима, Диздарева кула има неколико канцеларија и подрум адаптиран у учионицу. После адаптације, са својим Carl Zeiss-овим 110/2030 mm рефрактором који користи као главни инструмент још од шездесетих година прошлог века, Kула је постала Народна опсерваторија Београда и синоним јединог београдског астрономског друштва.
Са терасе пружа се поглед на још једну, врло упечатљиву грађевину која такође припада АДРБ. Иако куполасти кров са стакленим испупчењима подсећа на креативну ретро-футуристичку архитектонску визију, ово здање је првобитно изграђено као турско купатило, вероватно након предаје кључева Београдске тврђаве Kнезу Михаилу 1867. године. То што је смештен планетаријуски пројектор из шездесетих година делује усклађено с његовом необичном естетиком, те он често оставља утисак да је баш за ту намену грађен. Тако се врло могу чути питања, на пример, која је улога стаклених прозорчића односно светларника у планетаријумској пројекцији и да ли се кроз њих може посматрати телескопом.
Kула и планетаријум чине гравитациони центар АДРБ са дугом историјом, основаног давне 1934. године. Главне активности тичу се популаризације астрономије и природних наука, аматареских посматрања и издаваштва књига и часописа. Предавања у планетаријуму прилагођена су општој публици и осмишљена да заинтересују децу и одрасле за науку. У одзвањању куполе оријенталног турског купатила и механички звук окретања планетаријумског пројектора, одувек се могла чути опчињавајућа прича из грла многобројних харизматичних говорника, реномираних научника и информисаних ентузијаста за науку. Телескопска посматрања на тераси Народне опсерваторији по правилу су водили чланови „Руђера Боковића” који су положили курс опште астрономије и стекли звање стручних сарадника. Посматрања су прилагођена условима слабе видљивости из центра града, а пре свега имају за циљ информисање радозналих посетилаца, често и случајних пролазника.
Без икакве сумње се може рећи да АДРБ неретко игра улогу животне прекретница многима који чак случајно ушетају у његове просторије. Генерације астронома и љубитеља астрономије сведоче да су дошавши на ово место заувек остали повезани са ноћним небом. Поједини средњошколци су, подстакнути овим новим хоризонтима сазнања, отишли на студије астрономије у земљи или иностранству и изгубили контакт са друштвом. Остали су одлучили да се окрену другим професијама, задржавши астрономију као најдрагоценији хоби. Потоњи су најпре постали најпре верни чланови, а онда врло активни стручни сарадници, годинама посвећујући викенде волонтерском раду.
Нажалост, минулих петнаестак година деловало је као да се на Kули није десила смена генерација младих ентузијаста. Томе је пре свега допринела промена закона о финансирању удружења грађана 2010. године, довевши до отпуштања стално запослених астронома и астрофизичара који су били предавачи у планетаријуму, уредници часописа „Васиона” и организатори активности на опсерваторији и у удружењу. У таквим околностима, издржавајући се само од незнатних пара које доноси продаја улазница симболичне цене за опсерваторију и планетаријум, ова сложена и логистички захтевна организација била је на апаратима за одржавање пулса.
Kакав такав пулс одржао је пре свега верни вишедеценијски секретар у пензији, многима познати Милан Јеличић, човек ведрог духа. У просторијама је владала тишина коју би тек понекад прекинуло шкрипање паркета под корацима посетилаца, али он је увек био ту да их дочека, упркос томе што неколико године пред пензију није примао плату за свој рад. Велики допринос континуитету у најтежем периоду несумњиво дао је Бранко Симоновић, велики љубитељ природних наука и астрономије, једини предавач и демонстратор на телескопу готово целу деценију када су остали из његове генерације стручних сарадника одавно отишли. И поред свих напора и алтруизма који су ова двојица демонстрирали, радећи без адекватне материјалне накнаде, ни издалека нису били довољни за функционисање АДРБ.
На велико изненађење свих нас који смо изгледа одавно дигли руке, управо се у протекле две године почело нешто дешавати. Ако сада уђете, прво што се може приметити јесте свеже исхоблован и прелакиран паркет на свим спратовима. Зађете ли у просторије, видећете да су рашчишћене, неке чак реновиране. На тераси је постављена All Sky камера са Астрономске опсерваторије у Београду, а помињани рефрактор комплетно је рестауриран. Што је најважније, наиђете ли петком и суботом, ново лице ће вас дочекати на тераси уз телескоп. Из учионице ћете чути гласове младих који држе састанке, договарају се, деле задужења: ко спрема следеће предавање у планетаријуму; ко ажурира друштвене мреже ове седмице; ко организује кречење фасаде планетаријума…
Kако је могуће да се за релативно кратко време десио такав преображај који је оживео Kулу? Kао што то често бива, несумњиво је пресудну улогу одиграо напор појединца. Личним примером, ни мало себе не штедећи, покренуо је лавину промена и убрзо се око њега окупила критична маса истомишљеника. У питању је астрономски ентузијаста, др Бранислав Ровчанин, хирург Kлинике за ендокрину хирургију у Kлиничком центру Србије и професор на Медицинском факултету у Београду. Бавећи се једном по једном просторијом, његови викенди су се свели на ношење тешких комада метала и других непотребних предмета од Диздареве куле до најближег контејнера. Тако су до изражаја дошли до тада занемарени астрономски часовник марке Riefler, Данићев радио-апарат, теодолит и сведочанство из 1936. године о учлањењу АДРБ у Француско астрономско друштво.
Полувековном највернијем члану друштва, старом добром рефрактору, такође је приступио с дужним поштовањем. Након што га је раставио на најситније делове које је један по један рестаурирао, хируршком прецизношћу каква доликује његовој професији поново га је саставио и тако му удахнуо нови живот. Телескоп је задржао свој изглед и поузданост какву само аналогна технологија има – сада му је објектив чист, кочнице подмазане, а зупчаници за фина померања по ректасцензији и деклинацији прецизни и без празног хода.
Ови подухвати били су готово сизифовски, без очигледних назнака да ће имати неког дугорочног смисла. Међутим, млади студент хемије и сарадник АДРБ Иван Ћурић препознао је напоре и подржао Бранислава Ровчанина, придруживши му се у свим пословима. Он се сада истиче као најангажованији предавач у планетаријуму и демонстратор на телескопу. А тешко је замислити да би то било могуће да нису наишли на подршку Милана Јеличића.
Поред реновирања фасада и просторија опсерваторије и планетаријума које се одвија по фазама, и рестаурирања постојећих и набавке нових посматрачких инструмената, Астронмско друштво „Руђер Бошковић” се може похвалити великим растом популарности редовних активности као што су предавања у планетаријуму и јавна посматрања телескопом на Народној опсерваторији петком и суботом. Исто тако може се похвалити и у учешћем у неколико међународних пројеката међу којима је Међународна мрежа за проналажења астероида (International Asteroid Search Campaign) преко remote телескопа Pan-STARRS. Анализирајући фотографије по тачно утвђеним стандардима, након поновољених провера утврђено је да су сарадници идентификовали чак четири нова астероида. Симболично, одлучили су да их назову у част друштва тако да је сваки астероид као префикс добио акроним ARB уз нумерички низ.
Ту је и All Sky камера која је постављена на тераси у сарадњи са Астрономском опсерваторијом у Београду која 24 часа снима 360 степени небеског свода, тако користећи предност коју локација има у односу на дрвећем заклоњени хоризонт на Звездари. Новој опреми се, такође, може додати мерач светлосног загађења (Sky Quality Meter), аутоматизована метеоролошка станица и детектор космичког зрачења. Наведени инструменти су интегрисани у светске мреже.
(Илустрација All Sky камера на зупцу терасе Куле)
(Астрономски магазин)
