Истраживање спроведено на Међународној свемирској станици (ISS) показало је да су се развиле опасне бактерије отпорне на антибиотике, какве не постоје на Земљи. У новој студији су проучавали бактерију Enterobacter bugandensis која је на ISS-у први пут откривена још 2018. Enterobacter је у ранијим студијама повезана са озбиљним клиничким заразама. Узрокује болничке инфекције с бактеријемијом, заразама доњег дела дисајних путева, остеомијелитисом, инфекцијом мокраћних органа и сепсом. Сматра се опортунистичким патогеном, а то значи да ће изазвати болест код особе само ако већ има ослабљен имунолошки систем или ако се бори с другим болестима.
„Упркос висококонтролисаном окружењу, које карактеришу микрогравитација, повећани износи CO2 и интензивније сунчево зрачење, микроорганизми заузимају јединствену нишу. Ови микробни становници имају значајну улогу на здравље и добро стање астронаута у свемирком броду”, пишу у уводу аутори. Новије студије показале су да микроорганизми изложени микрогравитацији могу стећи отпорност на више антибиотика и повећану вирулентност или заразност брзим мутацијама и хоризонталним преносом гена. Хоризонтални пренос је процес у којем врло различите бактерије међусобно размењују гене садржане у малим ланцима, плазмидима, одвојеним од њихове наследне ДНК, што може знатно убрзати стицање отпорности.
Дуготрајно свемирско путовање под микрогравитацијом може угрозити имунолошки астронаута и повећавати њихову рањивост на болести. Микробна популација ISS-а могла би потенцијално утицати на микробиоме астронаута и обнављати се доласцима нових посада. Стога је разумевање микробне колонизације, сукцесије и интеракција кључно за осигурање добробити астронаута и управљање микробним ризицима у изолованим и ограниченим људским стаништима, напомињу научници. Отпорност на антибиотике последњих је година постала глобални изазов. Више од 1,2 милиона људи у свету преминуло је само у 2019. од инфекција отпорних на антибиотике. Открића попут представљеног у новој студији помажу да се разуме како бактерије еволуирају и прилагођавају се у различитим срединама, укључујући свемир.
„Наша свеобухватна анализа расветлила је не само како интеракције обликују микробну разноликост, већ и чиниоце који би могли придонети потенцијалној доминацији и сукцесији E. bugandensis у ISS-у. Импликације су двојаке. Прво, бацају светло на микробно понашање, прилагођавање и еволуцију у екстремним, изолованим окружењима. Друго, наглашавају потребу за снажним превентивним мерама ради осигурања здравља и сигурности астронаута ублажавањем ризика повезаних с потенцијалним патогеним пријетњама”, поручују у закључку аутори.
(Индекс)
