Istraživanje sprovedeno na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) pokazalo je da su se razvile opasne bakterije otporne na antibiotike, kakve ne postoje na Zemlji. U novoj studiji su proučavali bakteriju Enterobacter bugandensis koja je na ISS-u prvi put otkrivena još 2018. Enterobacter je u ranijim studijama povezana sa ozbiljnim kliničkim zarazama. Uzrokuje bolničke infekcije s bakterijemijom, zarazama donjeg dela disajnih puteva, osteomijelitisom, infekcijom mokraćnih organa i sepsom. Smatra se oportunističkim patogenom, a to znači da će izazvati bolest kod osobe samo ako već ima oslabljen imunološki sistem ili ako se bori s drugim bolestima.
„Uprkos visokokontrolisanom okruženju, koje karakterišu mikrogravitacija, povećani iznosi CO2 i intenzivnije sunčevo zračenje, mikroorganizmi zauzimaju jedinstvenu nišu. Ovi mikrobni stanovnici imaju značajnu ulogu na zdravlje i dobro stanje astronauta u svemirkom brodu”, pišu u uvodu autori. Novije studije pokazale su da mikroorganizmi izloženi mikrogravitaciji mogu steći otpornost na više antibiotika i povećanu virulentnost ili zaraznost brzim mutacijama i horizontalnim prenosom gena. Horizontalni prenos je proces u kojem vrlo različite bakterije međusobno razmenjuju gene sadržane u malim lancima, plazmidima, odvojenim od njihove nasledne DNK, što može znatno ubrzati sticanje otpornosti.
Dugotrajno svemirsko putovanje pod mikrogravitacijom može ugroziti imunološki astronauta i povećavati njihovu ranjivost na bolesti. Mikrobna populacija ISS-a mogla bi potencijalno uticati na mikrobiome astronauta i obnavljati se dolascima novih posada. Stoga je razumevanje mikrobne kolonizacije, sukcesije i interakcija ključno za osiguranje dobrobiti astronauta i upravljanje mikrobnim rizicima u izolovanim i ograničenim ljudskim staništima, napominju naučnici. Otpornost na antibiotike poslednjih je godina postala globalni izazov. Više od 1,2 miliona ljudi u svetu preminulo je samo u 2019. od infekcija otpornih na antibiotike. Otkrića poput predstavljenog u novoj studiji pomažu da se razume kako bakterije evoluiraju i prilagođavaju se u različitim sredinama, uključujući svemir.
„Naša sveobuhvatna analiza rasvetlila je ne samo kako interakcije oblikuju mikrobnu raznolikost, već i činioce koji bi mogli pridoneti potencijalnoj dominaciji i sukcesiji E. bugandensis u ISS-u. Implikacije su dvojake. Prvo, bacaju svetlo na mikrobno ponašanje, prilagođavanje i evoluciju u ekstremnim, izolovanim okruženjima. Drugo, naglašavaju potrebu za snažnim preventivnim merama radi osiguranja zdravlja i sigurnosti astronauta ublažavanjem rizika povezanih s potencijalnim patogenim prijetnjama”, poručuju u zaključku autori.
(Indeks)
