Према најновијим истраживањима научника слој дијаманта испод Меркурове коре могао би бити дебео до 18 километара, према новом истраживању, пише Sky News. Научници из Kине и Белгије користили су податке које је прикупио Насин свемирски брод Мессенгер од 2004. до 2015. да би се допунила подацима претпоставка у вези са структуром унутрашњости планете. Истраживачи сматрају да су два процеса могла резултирати појавом дијамантског слоја.
„Прво је кристализација океана магме, али овај процес је вероватно допринео формирању само веома танког дијамантског слоја на граници језгро-плашт”, рекао је Оливије Намур, члан истраживачког тима и ванредни професор на Универзитету Лувен. „Други, и најважнији, је кристализација металног језгра Меркура.” Kада се планета формирала пре око 4,5 милијарди година, метално језгро је било течно и постепено се кристалисало током времена.
Ново истраживање, објављено 14. јуна, сугерише да се под екстремним притиском угљеник у омотачу претворио у дијамант. Овај дијамант је затим избио на врх, стварајући слој између језгра и плашта. Да би тестирали претпоставку, научници су користили пресу великог обима која је опонашала притиске и температуре унутар Меркура. Синтетички материјал магнезијум силиката изложен је притиску од седам гигапаскала и загрејан на 2.177 Целзијусовух степени.
Белгијски научник је изјавио да би резултати могли да укажу на разлике између формирања Меркура и других планета Сунчевог система, укључујући Земљу и Марс. Наиме, раније се претпостављало да би испод површине Земље могло бити више од квадрилиона тона дијаманата. Верује се да су минерали закопани више од 100 миља испод површине Земље, далеко дубље него што је било која људска бушилица икада досегла.
(Илустрација NASA)
(Н1)
