Prema najnovijim istraživanjima naučnika sloj dijamanta ispod Merkurove kore mogao bi biti debeo do 18 kilometara, prema novom istraživanju, piše Sky News. Naučnici iz Kine i Belgije koristili su podatke koje je prikupio Nasin svemirski brod Messenger od 2004. do 2015. da bi se dopunila podacima pretpostavka u vezi sa strukturom unutrašnjosti planete. Istraživači smatraju da su dva procesa mogla rezultirati pojavom dijamantskog sloja.
„Prvo je kristalizacija okeana magme, ali ovaj proces je verovatno doprineo formiranju samo veoma tankog dijamantskog sloja na granici jezgro-plašt”, rekao je Olivije Namur, član istraživačkog tima i vanredni profesor na Univerzitetu Luven. „Drugi, i najvažniji, je kristalizacija metalnog jezgra Merkura.” Kada se planeta formirala pre oko 4,5 milijardi godina, metalno jezgro je bilo tečno i postepeno se kristalisalo tokom vremena.
Novo istraživanje, objavljeno 14. juna, sugeriše da se pod ekstremnim pritiskom ugljenik u omotaču pretvorio u dijamant. Ovaj dijamant je zatim izbio na vrh, stvarajući sloj između jezgra i plašta. Da bi testirali pretpostavku, naučnici su koristili presu velikog obima koja je oponašala pritiske i temperature unutar Merkura. Sintetički materijal magnezijum silikata izložen je pritisku od sedam gigapaskala i zagrejan na 2.177 Celzijusovuh stepeni.
Belgijski naučnik je izjavio da bi rezultati mogli da ukažu na razlike između formiranja Merkura i drugih planeta Sunčevog sistema, uključujući Zemlju i Mars. Naime, ranije se pretpostavljalo da bi ispod površine Zemlje moglo biti više od kvadriliona tona dijamanata. Veruje se da su minerali zakopani više od 100 milja ispod površine Zemlje, daleko dublje nego što je bilo koja ljudska bušilica ikada dosegla.
(Ilustracija NASA)
(N1)
