Венеру се дуго сматрало Земљиним злим близанцем. Иако су обе планете отприлике исте величине и настале су у истом делу Сунчевог система, Венера је знатно негостољубивија за живот какав познајемо. Њене површинске температуре могу досећи и 480 Целзијусових степени, облаци су састављени од сумпорне киселине, а атмосферски притисак на тлу готово је 100 пута већи од Земљиног, што одговара ономе на дубини од 900 метара под водом. Испод свих тих екстремних услова, како сугеририше међународни тим истраживача у новом научном раду прихваћеном за објаву у часопису Ицарус, планета би могао скривати големе шупље структуре испуњене лавом, пише Futurism. Такозваене цеви од лаве, које настају као нуспродукт вулканске активности након повлачења текуће лаве, на Земљи су уобичајена појава, а верује се да постоје и на Месецу и Марсу. Иако на Венери не би могле послужити као склоништа за свемирске путнике због превише екстремних условс за било какву људско присуство, аргументи у прилог њиховом постојању све су снажнији. Један од разлога је површинска гравитација, која износи око 91 посто Земљине, што омогућује да цеви широке и до једног километра буду структурно стабилне. „Наши резултати сугеришу да цеви од лаве широке неколико стотина метара могу остати стабилне, а те димензије се подударају с посматраним величинама венеријанских канала”, наводи се у научном раду.
Истраживачи позивају на будуће мисије са способностима снимања у вишој резолуцији и геофизичког истраживања да се траже низови јама, кружна удубљења пронађена на неколико планетарних тела, такозвани светларници, односно вертикални отвори који воде у подземне канале, и подземне шупљине. Користили су користили уобичајену технику, анализу граничних коначних елемената (FELА), да процене горње границе величина цеви од лаве које би могле постојати на Венериној површини. Ови налази се надовезују на претходне студије које су покушале да моделирају експлозивни вулканизам планета. Студија спроведена прошле године такође је закључила да би цијеви од лаве доиста могле постојати на планети. „Цеви од лаве на Земљи имају мањи волумен, на Марсу нешто већи, а на Месецу још већи. А онда имамо Венеру, која у потпуности одудара од тог тренда и показује назнаке цеви са изузетно, изузетно великим волуменом”, рекла је прошле године истраживачица са Универзитета у Падови Барбара де Тофоли, а пренео је New Scientist. Непосредна потврда постојања ових огромних канала могла би се показати веома тешком. Осим екстремних услова на површини, планета је прекривен дебелим слојем густих облака, што анализу њене површине из орбите чини великим изазовом. Упркос томе, Насина мисија DAVINCI (Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging), чије је лансирање оквирно заказано за 2030. годину, укључиваће орбитер и атмосферску сонду за истраживање површине. Додатна мисија, назван VERITAS (Venus Emissivity, Radio Science, InSAR, Topography, and Spectroscopy), осмишљена је за скенирање површине помоћу блискоинфрацрвених и радарских инструмената високе резолуције.
(Илустрација NASA/JPL-Caltech)
(Индекс)
