Нови експерименти с парадајзом, шаргарепом и грашком обелоданили су да узгајање различитих помешаних усева може повећати приносе неких биљака у одређеним условима на Марсу.
НАСА има велике планове за свемирске фарме, a астробиолози много идеја који усеви би могли да буду најбољи за гајење на Марсу. Нови експерименти с парадајзом, шаргарепом и грашком обелоданили су да узгајање различитих помешаних усева може повећати приносе неких биљака у одређеним условима на Марсу. Налази би, такође, могли имати утицај на живот на Земљи, а описани су у студији објављеној часопису PLOS One.
Да би будући људи на Марс преживели на дуге стазе, а да не чекају да испоруке са Земље, потребна им је храна. У научнофантастичном роману и филму Марсовац, астронаут Марк Вотни гајао је кромпир. Стога научници на Земљи морају да симулирају услове на Црвеној планети. Атмосфера Марса је око 100 пута тања од Земљине и углавном се састоји од угљен-диоксида, азота и аргона. Марсовске колоније мораће да буду у ограђеним просторима са атмосфером налик земаљској –мешавина кисеоника, азота и угљен-диоксида.
„Најбоље марсовско окружење је, заправо, обичан стакленик с контролисаним условима који подразумевају температуру, влажност и ваздуха, каже за портал Popsci Ребека Гонсалвис, коаутор студије и астробиолог са Универзитета Вагенинген у Холандији. Она и сарадници су користили пластенике на да опонашају прилике на суседној планети. Тестирали су како усеви успевају у симулираној верзији марсовсог реголита – растреситог и каменитог земљишта који покрива Црвену планету. Као контролна група коришћене су саксије са стандардном земљом и песком. Комади органског земљаног тла и других хранљивих материја су, такође, додати узорцима песка и марсовског реголита да би се побољшало задржавање воде и држање корена.
За лажну марсовску фарму одабрали су грашак, шаргарепу и парадајз. Студија из 2014. показала је да све три биљке могу да расту на реголиту. Према Гонсалвисовој, то је било кључно сазнање, јер су тражили одговор на друго питање. Желели су да открију како да користе древну технику садње у којој се узгајају две или више биљака у непосредној близини – и тако повећају приносе. Поменути чиниоци би могли да имају важну прехрамбену улогу у будућности.
„Три наведене биљке изабране су зато што су богате антиоксидансима, витамином C и бета-каротеном”, објашњава Гонсалвис. „То је важно јер се ови хранљиви састојци потпуно губе у процесу дехидрације хране, који користимо за слање хране у свемирске мисије. Стога је производња свеже хране која садржи ове хранљиве материје неопходна у колонији на Марсу.”
Речени усеви су, такође, пратеће врсте које деле комплементарне особине. Грашак се сматра главним фактором који доприноси систему међукултуре, јер махунарке фиксирају азот. У том поступку неке биљке и бактерије могу да претворе азот из ваздуха у амонијак који биљке користе за исхрану. Заузврат, ово користи другим биљкама и смањује потребу за додавањем ђубрива. „Шаргарепа је коришћена да помогне у прозрачивању тла, што може побољшати количину воде и хранљивих материја коју ће црпети биљке, а парадајз је да обезбеди сенку за температурно осетљиву шаргарепу и омогући пењање грашка”, објашњава астробиолошкиња.
Све три врсте су прилично добро напредовале у марсовском реголиту, творећи нешто више од 200 грама производа с минималним додатком хранљивих материја. Парадајз је боље растао када је био уз грашак и шаргарепу, него контролни парадајз узгајан сам. Имао је већу биомасу и више калијума када се тако гаји. Међутим, чини се да међукултура у реголиту смањује приносе шаргарепе и грашка, ове биљке су се боље снашле саме.
„Чињеница да је ово заиста добро функционисало за једну од биљних култура било је велико откриће, на коме сада можемо да градимо даље истраживање”, наглашава Гонсалвис. Истраживачи су били, такође, изненађени које је предности показала међукултура у контролној групи на пешчаног тла. Користило је двема од три биљне врсте, то откриће би се могло применити на пољопривреду на Земљи.
У будућим студијама, надају се да ће схватити како да дође до „потпуно самоодрживог система који користи 100% локалних ресурса на Марсу”, што би помогло да будуће колоније буду финансијски одрживије и да не буду толико зависне од снабдевања са Земље.
(РТС)
