Na ekvatoru Marsa, za koji bismo mogli reći da je tropsko područje planete, prvi put je otkriven led, što bi moglo biti od važnog značaja za buduće misije s ljudskom posadom. Za zaleđenu vodu na Zemljinom susedu zna se maltene 200 godina, jer polarne ledene kape mogu se videti i teleskopima. Do sada se mislilo da je nemoguće da se led zadrži na toplijem ekvatoru.
Naime, Mars nije poput Zemlje, ima svoje geološke i atmosferske specifičnosti zbog kojih led ne može dugo potrajati. Stoga se većina smrznute vode nalazi ispod tla. Na površini, zbog toplote sa Sunca i retke atmosfere, brzo prelazi iz čvrstog u gasovito stanje. Samo je na polovima dovoljno hladno da se zadrži cele godine. Nije ni čudo što su se naučnici iznenadili kada su ga uočili mraz ekvatoru. Temperature na Marsu variraju više nego na Zemlji, i to na neobičan način. Na ekvatoru dosegnu i 20 Celzijusovih stepeni, a na polovima padnu na 153 ispod nule.
Budući da planeta ima jako retku atmosferu, toplota brzo ispari u svemir. Kada bismo u podne stajali na ekvatoru, u nogama bismo imali osećaj proleća (dvadesetak stepeni), a na licu zime (oko nule). Led su snimile dve letelice Evropske svemirske agencije (ESA). Uočile su ga u Tarsisu, najvećem vulkanskom području, u kojem je smešteno 12 velikih vulkana. Među njima i Olympus Mons, najviša uzvisina u Sunčevom sistemu – 29,9 kilometara.
„Mislili smo da je nemoguće da se oko ekvatora stvori led, jer sunčeva svetlost i retka atmosfera uzrokuju relativno visoke temperature. Prilike nisu iste kao na Zemlji, gde na velikim visinama ima snežnog pokrivača pokrov”, rekao je planetarni geolog Adomas Valantinas sa Univerziteta Braun u SAD. Naslage se pojavljuju na samo nekoliko sati u vreme izlaska sunca, a zatim ispare. Led je neverovatno tanak, debljine ljudske dlake, ali prekriva ogromno područje vulkana. Kada bi se otopio, moglo bi se napuniti otprilike 60 olimpijskih bazena. Izgleda da voda na području ekvatora svakodnevno cirkuliše izm čvrstog stanja na površini u gasovito u atmosferi, piše Space.com.
Adomas je objasnio zašto je tek sada otkriven led: „Prvo, bila je potrebna letelica u orbiti koja omogućuje posmatranje lokacije u ranim jutarnjim satima. Drugo, led na ekvatoru većinom nastaje tokom hladnijih godišnjih doba, tako da se ne može primetiti u svakom trenutku. Mi smo ga slučajno tražili blizu ekvatora u sklopu drugog istraživanja. Nismo očekivali da ćemo ga pronaći na vrhovima vulkana.”
S obzirom da Mars ima nizak atmosferski pritisak, na vrhovima planina obično nije hladnije nego u nizinama, no naučnici su otkrili da se vlažan vazduh koji se uzdiže uz planinske padine može kondenzovati u led. Istraživanje Evidence for transient morning water frost deposits on the Tharsis volcanoes of Mars objavljeno je u časopisu Nature Geoscience.
(Ilustracija Olympus Mons/ESA)
(Indeks)
