Нова сазнања упућују на то да вода на Земљи вероватно није дошла из свемира, већ да је резултат унутрашње хемије саме планете.
Годинама је увријежена хипотеза да је вода на Земљу стигла на астероидима који су бомбардовали њену површину у р раним фазама формирања планете. Међутим, ново истраживање научика са Универзитета Оксфорд озбиљно је довело у питање ту идеју. Наиме, резултати објављени у часопису Icarus уверљиво сугеришу да је Земља већ у току настанка имала довољно водоника, кључног елемента за стварање воде и да он није морао доћи споља.
Тим са Оксфорда анализирао је ретку врсту метеорита познату као енстатит-хондрит, чији је састав сличан ономе од којег је настала рана Земља пре 4,55 милијарди година. То је логично јер су се планета и метеори формирали из истог материјала. Фокус истраживања нове студије био је на узорку названом LAR 12252, пронађеном на Антарктику.
Kоришћењем напредне методе рендгенске апсорпцијске спектроскопије (HANES) у постројењу у Харвелу истраживачи су открили да метеоритска маса садржи знатне количине водониковог сулфида односно сумпороводonика (H₂S). Kључно је то што су ти молекули били унутрашњег порекла, дакле што нису резултат контаминације након пада на Земљу. То указује на да је материјал од којег је настала Земља био знатно богатији водоником него што се досад мислило.
Главни аутор студије Том Баетт рекао је да су он и сарадници били одушевљени кад су открили водоников сулфид, и то где га нису очекивали. „Ово истраживање снажно подржава идеју да је вода на Земљи изворна – резултат материјала од којег је планета настала”, изјавио је. Молекули воде састоје се од водоника и кисеоника, а порекло тог водоника већ је деценијама предмет научних расправа.
Досад се сматрало да је Земља у раној фази својег постојања била превише сува и да је потребан водоник донесен астероидима у првих стотинак милиона година. Међутим, ново истраживање тврди супротно. Једно претходно, које је предводио тим француских научника, идентификовало је трагове водоника унутар истог метеорита – у органским тварима и некристалним деловима хондрула (милиметарских кугластих структура унутар метеорита). Но остатак водоника није био објашњен, што је значило да није било јасно потиче ли из самог метеорита или је реч о онечишћењу са Земље
Оксфордов тим посумњао је да би знатне количине водпника могле бити повезане са сумпором који у метеориту постоји у изобиљу. Помоћу синхротрона усмерили су снажан сноп рендгенских зрака на структуру метеорита тражећи једињења која садрже сумпор. Kод првог скенирања узорка тим се усредсредио на некристалне делове хондрула, где је водоник раније већ пронађен. Но када су случајно анализирали материјал непосредно ван једне од тих хондрула – састављен од изузетно фине (субмикрометарске) матрице – открили су да је управо та матрица веома богата сумпорводоником. Анализа је показала да је количина водоника у матрици била чак пет пута већа него у некристалним деловима.
Супротно томе, у другим деловима метеорита, где су се налазиле пукотине и знаци очитог онечишћења са Земље (нпр. рђа), било је врло мало или нимало водоника. То показује врло малу вероватноћу да су једињења сумпорводоника које је тим открио потекли са Земље. Будући да је прото-Земља била састављена од материјала сличног енстатит-хондритима, то указуједа је до тренутка кад је планета постала довољно велика да је почну погађати астероиди, већ имала довољне залихе водоника да се објасни данашња количина воде на Земљи. Другим речима, ако је Земља већ у настанку садржала обиље водоника, то значи да је имала моћ за стварање воде и без астероида.
Професор Џејмс Брајсон, коаутор студије, изјавио је да је темељно питање за планетарне научнике како је Земља постала оваква какву је данас познајемо: „Сад верујемо да је материјал од којег је настала – што можемо проучавати на оваквим ретким метеоритима – био знатно богатији водоником него што смо раније мислили”.
Нова сазнања упућују на то да вода на Земљи вероватно није дошла из свемира, већ да је резултат унутрашње хемије саме планете. Ако се ова претпоставка потврди додатним истраживањима, могла би потпуно променити разумевање не само Земљине прошлости, већ и могућности за настанак живота на другим планетама.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
