Odgovor je da je lokacija grobnice nepoznata i da je malo verovatno da će biti pronađena u skorije vreme.
Džingis-kan je do svoje smrti 1227. ujedinio Mongole i stvorio golemo carstvo koje se protezalo od Tihog okeana do Ukrajine, a naslednici su nastavili sa osvajanjem još više teritorija. Mesto njegove sahrane ostaje jedna od najvećih nerešenih misterija. Dakle, gde je pokopan ovaj harizmatični vođa? Ima li on monumentalnu grobnicu poput piramida sagrađenih za staroegipatske faraone ili mauzolej s ratnicima od terakote, poput onog za prvog kineskog cara Ćina?
Odgovor je da je lokacija Džingis-kanove grobnice nepoznata i da je malo verovatno da će biti pronađena u skorije vreme. Štaviše, pojedini ljudi u Mongoliji možda bi više voleli da se nikada ne nađe, jer Džingisa neki danas gledaju s gotovo verskim poštovanjem, kažu stručnjaci za Lice Science. Grobnica gde god bila, „vrlo je važna za narod Mongolije s gotovo religioznim prizvukom”, rekao je Vilijam Haničerč, vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Jejl, On je odbio da nagađa gde bi se grobno mesto mogla nalaziti.
Jedna mogućnost jeste da je pokopan u istočnoj mongolskoj pokrajini Kenti, gde je i rođen. „Mislim da je grobnica u planinama u pokrajini Kenti i da se neće pronaći u skorije vreme”, dodala je Nensi Stajnhart, profesorka istočnoazijske umetnosti na Pen mjuziem univerzitetu u Pensilvaniji. Savremeni izvori uglavnom ćute i o tome kako je grobnica izgledala. „Ne postoji istorijski ili arheološki zapis koji opisuje fizički izgled ove grobnice”, napisao je tim istraživača u studiji objavljenoj 2014. u časopisu PLOS.
Naučnici su koristili satelitske snimke za traženje grobnice, a satelitsko pretraživanje identifikovalo je razne arheološke ostatke, ali ne i grobnicu Džingis-kana. Tajna istorija Mongola, anonimno napisani mongolski zapis koji datira iz vremena nakon Džingis-kanove smrti, ne pominje njegovu grobnicu. Kaže samo da je 1227. godine „uzašao na nebo”. Međutim, u tekstu se navodi da je Džingis-kan snažno osećao Burkan Kaldun, svetu planinu u pokrajini Kenti. I da je u jednom trenutku svog ranog života iskoristio topografiju planine da pobegne od neprijatelja koji su ga progonili. Tekst citira da je rekao da će „svako jutro prinositi žrtvu Burkan Kaldunu, svaki dan ću mu se moliti: potomci mojih potomaka neka to imaju na umu i čine isto!”
Afinitet koji je imao prema ovoj planini doveo je do pitanja je li tamo pokopan, ali dosad nije otkrivena grobnica. Kad je umro u oko 67 godina, Džingis-kan i njegova vojska vodili su kampanju protiv grupe zvane Tanguti u današnjoj severozapadnoj Kini, a to je možda otežalo vraćanje njegovog tela u Mongoliju, napisao je istoričar u svojoj knjizi Džinhis Kan: Čovek koji je osvojio svet (Bodli Hed, 2015).
Možda je bio oko 500 kilometara od današnje mongolske granice. Mongoli u to vreme verovatno nisu imali znanja o tehnikama balsamiranja, pa su bili prisiljeni da pokopaju negde drugde jer nisu mogli odneti njegovo telo u Mongoliju pre nego što se raspadne. Moguće je da se Džingis-kanovi ostaci i grobnica nalaze u oblasti Ordos na severozapadu Kine, napisao je Maklin.
Venecijanski tragalac Marko Polo, koji je živeo od 1254. do 1324. i proveo oko 17 godina u Kini, rekao je u knjizi Putovanja Marka Pola da je 20.000 ljudi koji su znali za lokaciju grobnice ubijeno u pokušaju da njeno mesto ostane tajno. Polove priče u je zabeležio pisac Rustičelo da Piza, a delo je objavljeno oko 1300. godine. Marko Polo je, inače, pisao decenijama kasnije nakon što je Džingis-kan umro. Savremeni istoričari raspravljaju o tačnosti mnogih drugih Polovih tvrdnji – poput one da je Kublaj-kan, unuk Džingis-kana, imenovao Pola za nameštenika. Stoga se ne zna da li je Polov izveštaj o Džingis-kanovoj grobnici istinit.
(Ilustracija Pexels)
(Kliks)
