Узгајањем мицелијума печурке, нити налик корену, у хардверу робота тим предвођен истраживачима Универзитета Kорнел (САД) конструисао је две врсте робота што осећају и реагују на околину користећи електричне сигнале које ствара гљива и њену осетљивост на светлост.
Робот у облику звезде меког тела савија својих пет ногу, крецћући се незграпним померањем. Напајане конвенционалном електричном енергијом преко утикача или батерије, ове једноставне роботске креације не би биле изузетне, али оно што ова два робота разликује је то што их контролише живо биће – краљевска буковача. Узгајањем мицелијума печурке, нити налик корену, у хардверу робота тим предвођен истраживачима Универзитета Kорнел конструисао је две врсте робота што осећају и реагују на околину користећи електричне сигнале које ствара гљива и њену осетљивост на светлост.
Роботи су најновије достигнуће научника у области познатој као биохибридна роботика који настоје да комбинују биолошке, живе материјале као што су биљне и животињске ћелије или инсекти са синтетичким компонентама да направе делимично живе, а делимично конструисане скаламерије. Биохибридни роботи нису се појавили ван лабораторија, али истраживачи се надају да ће једног дана роботске медузе моћи да истражују океане, а киборг бубашвабе да траже преживеле након земљотреса, пише CNN.
„Механизми, укључујући рачунање, разумевање и акцију као одговор, догађају се у биолошком свету и у вештачком свету који су људи створили, а биологија је већину времена у томе боља од вештачких система”, рекао је Роберт Шепард, виши аутор студије о роботима објављеној у часопису Science Robotics и професор машинства и ваздухопловства на Универзитету Kорнел, који води лабораторију органске роботике. „Биохибридизација је покушај да се пронађу компоненте у биолошком свету које можемо да искористимо, разумемо и контролишемо да бисмо помогли вештачким системима да боље функционишу.”
Почело је са узгајањем краљевских буковача (Pleurotus eryngii) у лабораторији са једноставним комплетом који је наручен ореко интернета. Истраживачи су изабрали ту врсту печурака јер расте брзо. Култивисали су склопове у виду нити печурке или мицелијум, које могу да формирају мреже што, према студији, могу да осете, комуницирају и транспортују хранљиве материје – функционишући помало као неурони у мозгу. Мицелијум производи мале електричне сигнале и може се повезати са електродама.
Ендрју Адамацки је професор неконвенционалног рачунарства на Универзитету Западне Енглеске у Бристолу који прави гљивичне рачунаре. Он каже да није јасно како гљиве производе електричне сигнале. „Нико то не зна са сигурношц́у”, изјавио је Адамацки, који није био укључен у истраживање, али га је прегледао пре објављивања. „У суштини, све живе ћелије стварају шиљке налик акционом потенцијалу, а гљиве нису изузетак.” Истраживачки тим се нашао пред изазовом да пројектује систем који би могао да открије и користи мале електричне сигнале из мицелије за управљање роботом.
„Морате се уверити да је ваша електрода додирне у правом положају јер је мицелија веома танка. Тамо нема много биомасе”, објаснио је главни аутор Ананд Мишра, постдокторски истраживач у Kорнеловој лабораторији за органску роботику. „Онда их култивишете, а када мицелије почну да расту, омотавају око електроде.” Мишра је конструисао електрични интерфејс да тачно чита сирову електричну активност мицелије, а затим је обрађује и претвара у дигиталне информације које могу да активирају покретаче робота или покретне делове.
Роботи су могли да ходају и котрљају се као одговор на електричне шиљке које ствара мицелија, а када су их Мишра и колеге стимулисали ултраљубичастим светлом, променили су свој ход и путању, показујући да су у стању да реагују на окружење. „Печурке баш и не воле светлост”, нагласио је Шепард. „На основу разлике у интензитету (светлости) можете добити различите функције робота. Kретаће се брже или ће се удаљити од светлости.”
Биће занимљиво видети више сличних ствари у биохибридној роботици која превазилази људска, животињска и ткива инсеката, подсетила је Викторија Вебстер-Вуд, ванредни професор за биохибридну и органску роботику Универзитета Kарнеги Мелон у Питсбургу. „Гљиве могу имати предности у односу на друге биохибридне приступе у смислу услова потребних да их очувају у животу”, рекла је Вебстер-Вуд, која није био укључена у истраживање. „Ако су отпорнији на услове животне средине, то би их могло учинити одличним кандидатом за биохибридне роботе у пољопривреди и морском истраживању.”
(Илустрација Shutterstock)
(Н1)
